Vitamin C

(askorbinska kiselina)

Hrana

Vitamin C u hrani: voće iz roda limuna, paradajz, peršun, perunika, ren, zelene paprike, rotkvice, zeleno lisnato sirovo povrće, kopriva, spanać; crveni, narandžasti i žuti plodovi: šipak, gloginje, crvena paprika; dinje, jagode, crne i crvene ribizle, višnja, zeleni orasi čije su jezgre još meke, kupine, vinovo lišće, kupus, krompir, kelj, prokelj, repasti zeleniš, beli biber, borove iglice (čaj)

– šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od narandže;

– gde ima najviše hlorofila tu ima i najviše vitamina C, a i karotina. Ukoliko se od korena ide bliže lišću i ukoliko je lišće zelenije , utoliko ima više askorbinske kiseline. Svojim postankom ovaj vitamin je direktno vezan za hlorofil. Po bogastvu sa vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi;

– najmanje ga ima u podzemnim organima biljke, ali u semenju kada klija ima ga dosta;

– u kiseloj sredini se očuva (npr. u sušenom voću ga nema). Gubi se: kuvanjem (oksidiše), toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom, alkalijama i kontaktom sa posuđem od bakra. Najosetljiviji je od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne samo na visokoj već i na običnoj temperaturi, samim dodirom sa vazduhom, biva razoren. Razara se već na temperaturi od 60oC (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 120oC. Ni na niskoj temperaturi se ne čuva dobro, ali brzo smrzavanje voća i povrća najmanje škodi (npr. krompir ohlađen i čuvan na 3 – 5­0C posle 6 meseci još uvek ima 90% vitamina C). U alkalnoj sredini se vrlo brzo gubi usled oksidacije pod uticajem kiseonika iz vazduha. Da bi se gubici sveli na minimum preporučuje se kraće kuvanje u što manje vode. Razaraju ga i: sumpordioksid, sumporna kiselina, Na- bisulfat i dr. jedinjenja sumporaste kiseline koja se upotrebljavaju za konzervisanje. Inaktiviše se zajedničkim unošenjem sa mlekom. Posle tri dana čuvanja spanać izgubi skoro sav vitamin C, boranija i maslačak za to vreme izgube do 80%, a sušeno voće i povrće ga potpuno izgube;

– gljive nemaju vitamin C;

Biohemija i uloga

Vitamin C ima specijalnu ulogu u hidroksilaciji prolina u kolagenu. Lako se oksidiše do dehidro oblika i oba su fiziološki aktivna. Endiolna grupa vitamina C, za koju se pretpostavlja da je odgovorna za funkciju, učestvuje u sistemu prenosa vodonikovih jona. To je jedina supstanca koja ispoljava redukcionu moć u kiselom rastvoru. Potrebna je svuda u metabolizmu. Ima poluživot od 16 dana (da bi se razvio skorbut potrebno je 3 – 4 meseca);

– askorbinska kiselina je beli kristalni prašak koji se lako rastvara u vodi. Vodeni rastvor je kiselkast. Slaba je kiselina. Nešto je jača od sirćetne kiseline u sirćetu, a slabija je od limunske kiseline u limunu ili grepfrutu, mlečne kiseline u mleku ili tartarne u grožđu. U telesnim tečnostima askorbinska kiselina je potpuno disocirana u askorbat jon i jon vodonika. Vodonikov jon reaguje sa: baznim grupama proteina ili hidrogenkarbonatnim jonom (HCO3). Sve fiziološke reakcije vitamina C obavlja askorbatni jon. Natrijum i kalijum soli askorbinske kiseline isto su tako aktivne. U oksido – redukcionim procesima oksidiše se u dehidroaskorbinsku kiselinu pri čemu oksidiranim agensima predaje dva atoma vodonika iz hidroksilnih grupa, koje se nalaze na petočlanom prstenu. Reakcija je reverzibilna, u kom slučaju dehidroaskorbinska kiselina prima dva atoma vodonika i prelazi u askorbinsku kiselinu. Tada deluje kao oksidans;

– funkcija: a) za održavanje intercelularnog materijala; b) specifična uloga: u sintezi kolagena, tj. u sintezi hidroksiprolina iz prolina; c) u oksido- redukcionom sistemu: glutation, citohrom C, piridin nukleotidima ili flavin nukleoproteidima; d) u oksidaciji tirozina; e) u metabolizmu adrenalnih steroida; f) u metabolizmu različitih lekova. Tačkom a) objašnjava se značaj u svim funkcijama organizma. Sa tačkom b) objašnjava se njegova važna uloga u: funkciji vezivnog tkiva i zarastanju rana. Od tačke c) do f) uloga nije specifična, jer se može zameniti sa drugim jedinjenjima koja imaju slične redoks osobine;

– kolagen čini vezivno tkivo. Građen je iz elastina i polisaharida. Molekule od kojih je građena: kost, koža i hrskavica dužim kuvanjem hidrolizuju i nastaju manje molekule želatina (hladetine), koja je jestiva, ali ne sadrži fenilalanin i triptofan. Kolagen sadrži više glicina i hidroksiprolina od drugih proteina.

Sinteza kolagena: a) amino kiselina prolin + glicin = prokolagen. Vitamin C ima važnu ulogu u sintezi prokolagena. (U kulturi ćelija vezivnog tkiva ljudi delovanjem askorbata nastanak kolagena se ubrzava za osam puta, dok se brzina nastanka drugih proteina ne povećava.);

b) prokolagen prelazi u kolagen, zamenom određenih atoma vodonika u prolinskim ostacima polipeptidnog lanca hidroksilnom grupom. Tako nastaju hidroksiprolinski ostaci, odnosno nastaje trostruka zavojnica kolagena;

c) hidroksilacijom aminokiseline lizina nastaje hidroksilizin. On dovodi do poprečnog povezivanja trostruke zavojnice u vlakna i tkiva. Ovu reakciju hidroksilacije katalizuju dva enzima: prolil-4-hidroksilaza i lizil hidroksilaza, a vitamin C učestvuje zajedno sa njima. Pri zameni svakog atoma vodonika sa hidroksilnom grupom razori se jedna molekula vitamina C. Dakle u reakcijama presudnim za nastanak kolagena vitamin C ne služi samo kao katalizator već se i razara;

– održava intercelularni materijal u: hrskavicama, tetivama, krvnim sudovima, kostima i dentinu;

– vitamin C je neophodan u reakcijama hidroksilacije u kojima omogućuje uvođenje hidroksilnih grupa (OH) u druge molekule (npr. nastanak adrenalnog hormona i kolagena);

– vitamin C postoji u 4 stereo-izomerne forme (LL, DD, LD, DL). Sve četiri forme su aktivne u oksido-redukcionim reakcijama, ali stepen aktivnosti zavisi i od stereo-izomerne forme (LL oblik je najaktivniji);

– karnitin se sintetiše od amino kiseline lizina. Za sintezu neophodan je vitamin C (hidroksilacija), a od njega zavisi i nivo sinteze karnitina. Karnitin stimuliše oksidaciju viših masnih kiselina u mitohondrijama i mikrozomima. Bez karnitina ni acil- CoA ne može da uđe u mitohondrije;

– kora nadbubrežne žlezde sadrži veliku količinu vitamina C, a ona se brzo smanjuje kada se stimuliše adrenokortikotropnim hormonom. Slično smanjenje je zabeleženo kod eksperimentalnih životinja kada im se daju injekcije toksina difterije. U infekciji (groznici), naročito u prisustvu bakterijskih toksina, kod ljudi takođe dolazi do smanjenja količine vitamina C u kori nadbubrežne žlezde. Ovo ukazuje da ima važnu ulogu u reakciji organizma na stres. U nadbubrežnoj žlezdi je inače potreban radi pretvaranja holesterola u hormone (kortikosteroide). U reakcijama hidroksilacije iz amino kiseline tirozina nastaje prvo dopa, zatim dopamin, pa noradrenalin. Adrenalin, hormon bitan u stresu, nastaje na kraju i njega vitamin C štiti od oksidacije. Ovde se askorbinska kiselina ne razara već se mehanizmom koji podrazumeva prenos elektrona regeneriše iz dehidroaskorbinske kiseline;

– vitamin B5 smanjuje potrošnju vitamina C u toku stresa;

– jetra, mozak i gastrointestinalni trakt imaju deset puta veće koncentracije vitamina C od ostalih lokalizacija. Vrlo visoke koncentracije nađene su u hipofizi, tiroidnoj žlezdi, nadbubrežnoj žlezdi, žutom telu jajnika, očnom sočivu, leukocitima i slezini. Uopšte tkiva sa najvećom metaboličkom aktivnošću imaju i najveće koncentracije vitamina C, izuzev mišića. Koncentracija vitamina C u mozgu je visoka čak i u skorbutu, kada koncentracija vitamina C u svim tkivima i tečnostima pada na nulu. Količina vitamina C u očnom humoru je 18 – 25 puta veća od količine u plazmi;

– neophodan je u redukciji folacina u aktivni oblik. Ova redukcija se obavlja i jetri. Kod manjka vitamina C uvek imamo i manjak vitamina B11;

– bakar katalizuje sve reakcije vitamina C;

– magnezijum je neophodan za normalnu funkciju vitamina C (i kalcijuma);

– povećava eliminaciju urinske kiseline mokraćom;

– najveći deo endogenog urinarnog oksalata predstavlja askorbinska kiselina. Šezdeset i pet procenata vitamina C izlučuje se putem bubrega. Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće. Povećana je mogućnost stvaranja kalcijum- oksalatnih kamenaca u bubrezima, odnosno mokraćnim putevima. Ovde je bitno napomenuti da se upotrebom Na- askorbata ili sode bikarbone, odnosno magnezijuma uz askorbinsku kiselinu, a moguće i vitamina B6 (uz vitamin C), čim dnevna doza vitamina C pređe 2 gr, sprečavaju moguće komplikacije od strane urinarnog trakta;

– kod šizofrenije da bi se identifikovao u mokraći potrebne su doze vitamina C od 20 – 100 gr/d. Pretpostavlja se da oboleli od šizofrenije imaju višak enzima koji katalizira oksidaciju vitamina C;

– u slučaju Parkinsonove bolesti nivo vitamina C u mozgu je normalan i ako je povećana lipidna peroksidacija;

– smanjuje količinu šećera u ćeliji, jer konkuriše sa receptorima za transport šećera na ćelijskoj membrani;

– vitamin C može prouzrokovati lažno pozitivne rezultate na glukozu u urinu kod dijabetičara;

– obratno Addler – Weber- ova proba u stolici može biti lažno negativna i ako u stolici ima krvi. Ovu lažno negativnu reakciju ne daje samo kod dijabetičara već i svih ostalih pacijenata;

– za svaki gram vitamina C uzetog peroralno potreba za insulinom kod dijabetesa se smanjuje za dve jedinice;

– hemijsku supstancu koju prizvode trombociti i koja prelazi u: prostaciklin ili tromboksan vitamin C prevodi u prostaciklin. Prostaciklini smanjuju agregaciju trombocita;

– vitamin C u dozi od 1 gr/d smanjuje koncentraciju ukupnog holesterola za šest nedelja. Pomaže sintezu i diže nivo HDL- a. Normalizuje koncentracije triglicerida i LDL. Nakon davanja vitamina C količina, odnosno aktivnost enzima citohroma P- 450 u jetri se povećava i dolazi do ubrzane konverzije holesterola u žučne kiseline (ova reakcija uključuje hidroksilaciju za šta je potreban vitamin C).

Vitamin C vrlo snažno deluje na visoke koncentracije holesterola, smanjujući ih za 10 – 20%. Na normalne koncentracije holesterola ne deluje.

Nakon šestomesečne terapije sa vitaminom C holesterol ponovo ima tendenciju da se digne. Tada uz vitamin C (450 mg/d) treba dati holestiramin ili druge prirodne supstance kao što su pektin ili gvar. Žele od pektina vezuje žučne kiseline i izbacuje ih sa fecesom. Tako nema povratnog puta holesterola. Pektin citrus (15 gr/d) nalazi se u: citrusnim plodovima, ribizlama, jagodama, paradajzu, malinama i kupinama. Pektin žele takođe može da se kupi u apotekama.

Koronarna epidemija smatra se novom verzijom starog skorbuta. Kod manjka vitamina C zidovi krvnih sudova postaju slabiji i lakše dolazi do oštećenja endotela arterija. Ovo se objašnjava prvenstveno smanjenom proizvodnjom hondroitin sulfata A (CSA), čiju proizvodnju pomaže vitamin C, a koji deluje kao “malter” u zdravim arterijama. Holesterol se potome taloži samo u zidovima oštećenih arterija u kojima nedostaje CSA (vidi i vitamin B6). CSA je izolovana i koristi se u prevenciji koronarnih komplikacija nakon infarkta miokarda.

Nivo vitamina C pada na nivo skorbuta 6 – 12 časova posle srčanog udara ili napada angine pektoris. Koncentracija vitamina C u leukocitima takođe pada i ostaje niska tokom više nedelja posle srčanog napada, da bi se kasnije postepeno normalizovala.

Vitamin C smanjuje mortalitet ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti za 20 – 60%;

– smanjuje propustljivost kapilara;

– vitamin C smanjuje broj i veličinu kamenova u žučnoj kesi (ne sprečava stvaranje);

– pojačava efikasnost imunološkog sistem. Podstiče proizvodnju interferona. Povećava mobilnost neutrofila, ka potrebnom mestu. Kada neutrofili krenu putem hemotaksičnih faktora oni se ubrzo dezaktiviraju, tj. ne odgovaraju na sledeće signale ukoliko postoji manjak vitamina C. Rezultat toga je vrlo mali broj neutrofila na potrebnom mestu. Ukoliko su pacijenti bili zasićeni vitaminom C neutrofili su odgovarali i na drugi signal. Ovaj tip odgovora zove se prava hemotaksična reakcija i podrazumeva potpuni odgovor neutrofila. Znatno povećava fagocitnu aktivnost leukocita, koja raste linearno sa povećanjem koncentracije vitamina C. Vitamin C ubrzava proizvodnju (povećava blastogenezu) limfocita. 5 gr/d vitamina C udvostručuje, 10 gr/d utrostručuje, 18 gr/d učetvorostručuje broj limfocita. Aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela, naročito IgG i IgM antitela, ali raste i IgA antitelo. Neophodan je za sintezu C1- esteraze (komponente komplementa).

Prostaglandini (lipidi; hormoni) učestvuju u regulaciji kucanja srca, protoka krvi, obnovi ćelija oštećenih lekovima, u reakcijama imunog sistema. Kod oštećenja tkiva oslobađa se: PGF2- alfa, PGE2 i druge supstance, a što rezultira u upalnoj reakciji tkiva. To se može kontrolisati aspirinom, ali i vitaminom C. Vitamin C smanjuje i inhibira sintezu PGF2- alfa i PGE2, ali aspirin ometa i sintezu PGE1, a vitamin C povećava sintezu PGE1. Obzirom da PGE1 učestvuje u stvaranju limfocita i aktiviranju imunog sistema uopšte razumljiva je prednost vitamina C

nad aspirinom.

Eksperimentalno – u stanju je da potpuno zaustavi malignu transformaciju ćelija. Do izvesnog stepena transformisane ćelije u stanju je da vrati u prvobitno uobičajeno stanje (slično kao vitamin A), ali samo ukoliko je transformacija otišla donekle. Interesantno je da ćelije koje su se normalizovale više nisu podlegale malignoj transformaciji. U istom eksperimentu ukoliko se uz vitamin C primeni i jedan antineoplastični lek i ukoliko se nakon izvesnog vremena antineoplastični lek odstrani, a vitamin C ostavi (sam, kao u prvom delu eksperimenta) za 3 – 4 dana ponovo se dobija maligna transformacija ćelija.

Smatra se da je vitamin C uključen u sintezu prirodnog inhibitora hijaluronidaze, a maligni tumori u velikom broju stvaraju enzim hijaluronidazu, koji napada međućelijsku cementnu supstancu.

Vitamin C suzbija rast izvesnih leukemičnih ćelija, ali u drugim slučajevima doprinosi razvijanju kolonija leukemičnih ćelija.

Vitamin C selektivno je toksičan za maligni melanom, a efikasnost se jako povećava uz male količine bakra.

Pacijenti koji boluju od raka obično imaju niske koncentracije vitamina C u plazmi i leukocitima (50%).

Nitriti i nitrati (slanina, suvo ili konzervisano meso itd.) reguju u želudcu sa amino jedunjenjima i stvaraju visoko kancerogene nitrozamine, koji su jedni od uzročnika karcinoma želuca. Vitamin C razara i nitrite i nitrate i tako nas štiti od karcinoma želudca. Za ovaj efekat kao i podmirenje dnevnih potreba preporučena je doza od 2 gr/d vitamina C koji se mora uzimati uz svako jelo(zbog prisutnosti u želucu).

Vitamin C sprečava oksidaciju i deluje pre svega preventivno za kancerogene supstance u urinarnom traktu, koje su kancerogene nakon oksidacije. Oksidacija npr. 3- hidroksiantranilne kiseline (derivat je amino kiseline triptofana) stvara kancerogeni oksidacioni produkt.

Vitamin C + vitamin B12 – zove se antikancerogena kombinacija. U eksperimentalnim uslovima nakon usađivanja: karcinomskih, sarkomskih i leukemičnih ćelija laboratorijskim miševima primenjena je terapija antikancerogenom kombinacijom. Nakon četiri dana karcinomi su izvađeni i karcinomske ćelije su pregledane. Ustanovljen je potpuni prestanak deoba malignih ćelija. Ova kombinacija sprečava pojavu, ali i produžava životni vek već obolelim sa metastazama. Antikancerogena kombinacija efikasnija je od svakog vitamina primenjenog samostalno.

Vitamin C usporava rast tumora.

Povećava prosečnu dužinu preživljavanja obolelih od karcinoma, uz popravljanje opšteg stanja. U ovom slučaju radi se o megadoziranju počev od 5 gr/d pa naviše vitamina C. Prema jednim izveštajima prethodna hemijo ili zračna terapija poništavaju ove efekte vitamina C, a prema drugim izveštajima ista terapija nema nikakvog uticaja na efekte vitamina C;

– u reumatoidnom artritisu visoke doze vitamina C potpuno su zbrisale artritične ćelije iz krvi;

– sprečava resorpciju kosti;

– u slučaju manjka vitamina C zaustavlja se stvaranje sekundarnog dentina, a primarni dentin postaje porozan;

– vitamin C se koncentriše na mestu rane (zajedno sa: A, B1, E, cinkom i amino kiselinama koje sadrže sumpor: metionin i cistein); – post operativno nivo vitamina C pada za 42% u leukocitima;

– stimuluše regeneraciju tkiva;

– ima adstringentna svojstva;

– steroidi remete funkciju neutrofila (povećan je rizik od infekcija), ali ukoliko se sa steroidima istovremeno ili 2 x 1 gr/d na 12 časova da vitamin C neutrofilima se funkcija vraća za 1 čas. Ukoliko je u detinjstvu rast usporen ili zaustavljen zbog primene steroida u terapiju takođe treba uvesti vitamin C u dozi od 3 x 500 mg/d;

– vitamin C naročito u visokim dozama povećava količinu estrogena (postupati pažljivo u trudnoći zbog mogućeg prevremenog porođaja);

– koncentracija histamina u krvi znatno raste kada vitamin C padne ispod određenog nivoa. Vitamin C obara nivo histamina. Histamin prelazi u hidantoin – 5 – sirćetnu kiselinu. U toku ove reakcije vrši se hidroksilacija, a za to je potreban vitamin C. Vitamin C stimuliše i sintezu glukokortikoida. Uz inhibiciju proizvodnje određenih prostaglandina ovo su osnovne stvari na bazi kojih se primenjuje kod alergijskih reakcija;

– nije sigurno utvrđeno da li povećava viskoznost krvi;

– vitamin C naročito u kombinaciji sa kalcijumom, magnezijumom i manganom neutrališe spermaglutinaciju. Povećava pokretljivost i broj spermatozoida;

– vitamin C i glutation mogu sprečiti oksidaciju vitamina E u trombocitima, a mogu izvršiti i regeneraciju vitamina E;

– glutation služi kao faktor rastenja u: mesnoj infuziji, kvaščevoj infuziji i eritrocitima. Deluje kao: 1) prenosilac vodonika; 2) sprečava inaktiviranje sulfhidrilnih grupa; 3) održava askorbinsku kiselinu u redukovanom obliku;

– ispoljava direktno baktericidno ili bakterijostatsko delovanje (npr. baktericidno kod infekcije urinarnog trakta sa E. colli). U koncentraciji od 10 mg/l krvi vitamin C onemogućava rast kultura bacila tuberkuloze;

– bakterije i viruse vitamin C napada slobodnim radikalom koji nastaje delovanjem askorbata i molekularnog kiseonika, a što katalizuju joni bakra;

– u mnogim knjigama piše da uzimanje 4 – 12 gr/d vitamina C može u urinarnom traktu izazvati taloženje uratnih i cistinskih kamenova. Osobe koje su sklone: gihtu, nastajanju kamenaca ili cistinuriji moraju da izbegavaju velike količine vitamina C. Ova tvrdnja je pogrešna. Kiselost u mokraći povećava askorbinska kiselina, a ne vitamin C, jer on može imati i oblik Na-askorbata koji ne povećava kiselost mokraće.

Vitamin C u stvari je askorbatni jon, negativno nabijen, a vezan je u askorbinskoj kiselini za proton (H+), a u Na- askorbatu za jon natrijuma (Na+) itd.

Svi kamenovi u urinarnom traktu se mogu podeliti u dve grupe:

1) kamenovi koji nastaju u alkalnoj mokraći: kalcijumfosfat, magnezijumamonijumfosfat, kalcijumkarbonat ili njihova mešavina. Pacijenti koji ih imaju trebalo bi mokraću da održavaju kiselom. To mogu postići uzimanjem 1 gr/d askorbinske kiseline. Ista ova doza sprečava i infekcije mokraćnih puteva koje su prouzrokovane bakterijama koje vrše hidrolizu uree do amonijaka i tako povećavaju alkalnost mokraće;

2) druga vrsta kamenova nastaje u kiseloj mokraći i građena je od: oksalata, mokraćne kiseline i cistina. Ovi pacijenti mokraću treba da održavaju alkalnom. To mogu postići sa: vitaminom C u obliku Na- soli ili da askorbinsku kiselinu uzimaju zajedno sa sodom bikarbonom (natrijumhidrogenkarbonat) ili nekom drugom alkalnom supstancom.

Normalna količina oksalata (oksalna kiselina) u urinu kreće se od 16 – 64 mg/d. Prosečno 38 mg. Izlučivanje oksalata urinom povećava se kako dnevna doza askorbinske kiseline raste. Za 2 gr/d nivo oksalata porastao je za 3 mg, za 4 gr/d nivo je porastao za 12 mg, za 8 gr/d nivo je porastao za 45 mg i pri dozama od 9 gr/d askorbinske kiseline nivo oksalata porastao je za 68 mg (kod jednog pacijenta i za 150 mg). U slučaju nasledne bolesti koja izaziva pojačano stvaranje oksalatne kiseline (uglavnom iz aminokiseline glicina) uzimanje vitamina C se mora ograničiti;

– pokazuje dezintoksikativne osobine za: duvan, ugljen monoksid, jedinjenja arsena, cijanid, živu, olovo, strihnin, heroin, alkohol, ozon, bakterijske toksine i bakterijske otrove. Detoksicira toksine difterije, tetanusa, stafilokoka, dizenterije i proizvide bacila uzročnika tifusne groznice.

Jedna popušena cigareta uništava 25 – 100 mg vitamina C.

U istom smislu se primenjuje kod trovanja benzolom i hlordanom.

Kod manjka vitamina C smanjena je metabolička sposobnost jetre u detoksikaciji lekova, naročito kod starih osoba. U tom slučaju prisutna je opasnost od predoziranja i intoksikacije.

Smanjuje autointoksiciranost kod malignih oboljenja.

Ukoliko vitamin C stavimo u čašu vode pre nego što je popijemo on brzo i efikasno uništava hlor, koji oštećuje eritrocite. Hlor iz vode posebno oštećuje eritrocite bubrežnih bolesnika u kojih anemija pod dejstvom hlora mnogo lakše nastaje. Dodavanjem vitamina C u vodu za dijalizu neutrališe se hlor.

Vitamin C štiti organizam od taninske kiseline (čaj).

Za detoksikaciju mozga od teških metala preporučuje se kombinacija vitamina: C, A, E.

Visoke doze vitamina C suzbijaju toksične efekte acetaldehida. Zbog ove osobine koristi se u lečenju alkoholizma;

– detoksicira otrovne organske spojeve: hidroksilacijom, glikozilacijom i kompleksiranjem sa teškim metalima. Zbog istog delovanja se i koristi u prevenciji npr. toksičnog hepatitisa (ugljen tetrahlorid, teški metali itd.);

– crevne bakterije lako razgrađuju vitamin C. Vitamin C koriste kao izvor ugljenika. Međutim, u prisustvu lako fermentativnih ugljenih hidrata vitamin C je zaštićen;

– askorbinska kiselina nastaje sintetiše se iz dekstroze i glukoze plus dva molekula vode. Kao što smo ranije napomenuli efikasno kontroliše nivo holesterola, a nivo holesterola je u direktnoj zavisnosti od unosa saharoze. Iz saharoze sa jedne strane nastaje glukoza koja ćeliji služi kao izvor energije, a sa druge strane nastaje fruktoza koja se preko acetata metaboliše u holesterol. Ljudi ne mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer u jetri nemaju enzim za pretvaranje L- gulonolaktona u askorbinsku kiselinu.

Ni zamorčići ni čovek ne sintetišu askorbinsku kiselinu. Zamorčići kao i čovek boluju od: sklonosti skorbutu, anafilaktičkog šoka, difterijske intoksikacije, tuberkuloze pluća, neorotropne leukemije koja se ni po čemu ne razlikuje od čovečije. Ni jednu laboratorijsku životinju koja sintetiše vitamin C (zec, štakor, kunić itd.) ne pogađaju spomenute bolesti;

– vitamin C ima laksativni učinak naročito na početku lečenja i to obično prva 3 – 4 dana. Tolerancija creva je 4 – 15 gr/d za ljude sa uobičajeno dobrim zdravljem. Podnošljivost creva naglo raste kod ljudi koji boluju od virusnih i drugih teških oboljenja i ide do 200 gr/d i više.

Uzet pre doručka (na prazan želudac) deluje laksativno i ubrzava pražnjenje creva, u dozi oko 3 gr.;

– unos visokih koncentracija askorbinske kiseline indukuje regulacijske gene koji kontrolišu druge gene koji su odgovorni za kontrolu brzine sinteze enzima. Povećava se sinteza enzima koji su potrebni za pretvaranje askorbinske kiseline u druge supstance. Ove supstance koje predstavljaju produkte oksidacije askorbinske kiseline takođe su veoma važne. Neke od ovih supstancija su efikasnije i od same askorbinske kiseline u prevenciji od karcinoma (dokazano u eksperimentu na životinjama). Ukoliko je organizmu dostupna količina vitamina C niska, regulacijski gen zaustavlja ili usporava stvaranje enzima. Tako isto ako naglo smanjimo ili prekinemo unošenje vitamina C, nakon prethodnih visokih dnevnih doza, doći će do pretvaranja celokupne raspoložive askorbinske kiseline u druge supstance. To će dovesti do neuobičajeno niske koncentracije askorbinske i dehidroaskorbinske kiseline u krvi. Ovaj efekat traje 1 – 2 nedelje (“rebound effect”) tokom kojih se količina enzima smanji na normalu, a koncentracija askorbinske kiseline se normalizuje. Dnevne doze dakle, ukoliko se želi, treba postepeno smanjivati;

– potrošnja vitamina C naglo raste u toku menstruacije, a naročito za vreme ovulacije. Merenje potrošnje askorbinske kiseline tako može poslužiti kao pokazatelj prestanka ovulacije, odnosno može pomoći u određivanju najpogodnijeg momenta za začeće;

– trudnice imaju veću potrebu za vitaminom C, jer je vitamin C potreban za razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracije vitamina C u pupčaniku su četiri puta veće od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izlučuje i preko majčinog mleka. Pri rođenju odojče je dobro opskrbljeno vit C, ali se od šestog do dvanestog meseca razvija dečiji skorbut ukoliko se osim mleka ne daju voće i povrće. Ova novorođenčad sa smanjenom koncentracijom askorbinske kiseline su sklona krvavljenjima;

– vitamin C ima 70 mg/kg telesne težine. Rezerve ukupno iznose 5.000 mg, odnosno kreću se od 1.500 mg – 5.000 mg. Prema ovim proračunima da bi se rezerve od 5.000 mg održavale potrebno je konstantno unošenje od 200 mg/d (pod idealnim uslovima). 60 mg je u opticaju (metabolizmu);

– obzirom na količinu askorbinske kiseline koju izlučuju ljudska bića se dele na one koji malo, umereno i puno izlučuju (individualne razlike). Verovatno je da oni što malo izlučuju imaju neki genetski defekt pa im nedovoljni unos vitamina C više šteti nego drugima;

– vitamin C poništava antikoagulativna svojstva varfarina. Umanjuje efekte svih peroralno uzetih antikoagulanasa;

– vitamin C pomaže apsorpciju: vitamina A, B- kompleksa, B1, B2, B3, B5, B6, B11, B12, H (biotin), PABA, D, E, F (nezasićene masne kiseline;linoleična kiselina), P (bioflavonoidi), inozitola, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma;

– apsorpciju vitamina C pomažu: bioflavonoidi, kalcijum, magnezijum, svi vitamini i svi minerali, a odmažu: stres, visoka temperatura, duvan, alkohol, antibiotici, aspirin, kortizon, oralna kontraceptivna sredstva. Nakon peroralnog unosa apsorpcija u crevu nije potpuna. Apsorpcija se odvija u sluznici usne duplje i gornjem delu tankog creva, te su kapsule sa odloženim delovanjem manje efikasne od tableta ili dražeja vitamina C. Približno za dva puta se povećava apsorpcija vitamina C ukoliko se uzima zajedno sa bioflavonoidima. To je takozvani nečisti ili prirodni vitamin C, za razliku od čistog vitamina C u tabletama;

Preporučene doze

muškarci – 50 – 60 mg/d

žene – 50 – 60 mg/d

trudnice i doilje – 70 – 90 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 40 mg/d

4 god. i stariji – 60 mg/d

trudnice i doilje – 60 mg/d

muškarci – 100 – 150 mg/d

žene – 75 mg/d

– ukoliko se dnevne potrebe ljudi za vitaminom C preračunavaju na osnovu proizvodnje vitamina C kod raznih životinja koje imaju sposobnost da ga proizvode one bi za čoveka od 70 kg. iznosile: 1.800 – 4.100 mg/d, 2,3 – 10 gr/d i od 2,5 – 20 gr/d;

– C- kompleks (limunske soli): vitamin C i bioflavonoidi hesperidin i ruten;

– smrtonosna doza ne postoji;

– čovek godinama može da podnese peroralno unošenje vitamina C u dozi od 10 – 20 gr/d;

– izolovano dugotrajno uzimanje velikih količina vitamina C može: oštetiti želudac, povisiti arterijski krvni pritisak i narušiti funkcije bubrega;

– kod dece visoke doze mogu dovesti do: razdražljivosti i nesanice (nadražaja centralnog nervnog sistema). Prekidom terapije svi simptomi se gube;

– prilikom megadoziranja mogući su sledeći simptomi: muka, dijareja, uznemirenost, nesanica i glavobolja. Ovi simptomi se veoma retko javljaju kada se vitamin C uzima sa zašećerenom vodom ili lako fermentativnim ugljenim hidratima, čak i na gladan stomak;

– čim dnevna doza askorbinske kiseline (ne i Na- askorbata) pređe 2 gr. treba uzeti sodu bikarbonu (na vrh kafene kašičice), kako zbog mogućih želudačnih tako i zbog mogućih urinarnih komplikacija. Za alkalizovanje mokraće može se osim Na- hidrogenbikarbonata uzeti i Na- citrat ili Na- askorbat;

– količina od 150 mg/d peroralno uzetog vitamina C dovodi do povećanja koncentracije vitamina C u krvnoj plazmi na 15 mg/l. Ukoliko se količina povećava koncentracija u krvnoj plazmi se privremeno popne na 25 mg/l, a zatim se odmah vraća na 15 mg/l. Ovo je objašnjeno tako što se veći deo askorbinske kiseline pretvara u korisne produkte oksidacije, te ukoliko primenjena količina i dalje ostane velika telo povećava broj tih enzima. Ukoliko naglo smanjimo količinu vitamina C onda će i broj tih enzima naglo pasti, a u kom slučaju nastupaju izvesni poremećaji koji povećavaju mogućnost raznih infekcija.

U zavisnosti od uzete dnevne doze koncentracije u plazmi linearno rastu do doze od 150 mg (za dozu do 50 mg/d u plazmi odgovara 5 mg/l, za dozu od 100 mg/d u plazmi odgovara 10 mg/l). Nakon toga koncentracije u krvnoj plazmi rastu sporije tako da sa uzetih 10 gr/d vitamina C odgovara 30 mg/l krvne plazme. Pri ovim velikim dozama izlučivanje vitamina C mokraćom se naglo povećava. Povećano izlučivanje ustvari kreće već od doze od 150 mg/d. To je u stvari donja optimalna granica. Sve dotle bubrezi maksimalno štede askorbinsku kiselinu. Kod obilnog unošenja 62% se izlučuje, a 38% ostaje;

– i.v. primena vitamina C povezana je sa znatnim urinarnim (oksalati) gubitkom, a i.v. mogu se primeniti samo soli Na- ili K- askorbata. U slučaju peroralne primene doza većih od 100 mg/d (npr. 1 – 2 gr/d) u mokraću se izlučuje 25% od unete količine. Osoba obolela od karcinoma (raka), koja je nekada uzimala velike količine vitmina C, posle prekida od nekoliko dana mora ponovo da unese u organizam 50 gr/d vitamina C da bi se on pojavio u urinu;

– dobra dnevna doza vitamina C je ona doza koja obezbeđuje konstantno maksimalnu zasićenost naših tkiva, jer tako je u celom živom svetu kod organizama koji mogu da ga sintetišu;

– za tumore i virusna oboljenja doza je nešto manja od doze koja uzrokuje vrlo mekanu, vodenastu stolicu. Kod virusnih i drugih teških oboljenja tolerancija creva naglo raste do 200 gr/d i više.

U terapiji karcinoma efikasna je samo doza nešto manja od tolerancije creva. Doze znatno manje od tolerancije creva u terapiji karcinoma su beskorisne. Ova vrsta pacijenata ne sme prekinuti sa uzimanjem visokih doza vitamina C;

– vitamin C kod tumora slabo deluje na simptome sve dok doza ne dostigne 80 – 90% tolerancije creva. Prilikom obuzdavanja bolesti doza sa npr. 200 gr/d kroz nekoliko dana pada na 4 – 15 gr/d;

– u dozi do 250 mg 80% vitamina C se apsorbuje, a što su doze veće to se manje apsorbuje tako da se pri dozi od 2 gr. apsorbuje oko 50% vit C uzetog peroralno;

– ako se uzima u obliku tableta ili dražeja apsorbuje se približno 30% vitamina C (postoje individualne varijacije) te pri doziranju treba obavezno u obzir uzeti i ovaj faktor. Druga dva bitna faktora koja treba uzeti u obzir pri doziranju su: ukoliko se dnevna doza podeli u nekoliko manjih doza ukupna apsorpcija se povećava za 72% i ukoliko se uzima posle jela ukupna apsorpcija se povećava za 69%;

– nagli prekid uzimanja vitamina C može biti opasan zbog “rebound effect”, a koji traje oko dve nedelje;

– neograničeno traje ukoliko se čuva u obliku finih kristala ili kristalnog praška u smeđim ili kristalno belim bocama. Tablete se čuvaju na isti način;

– visoke doze vitamina C (više od 2 gr/d) mogu vezivati kalcijum iz kostiju i izbacivati ga urinom. U tim slučajevima preporučuje se 400 – 600 mg/d kalcijuma, 0,4 mg/d B11 i B12(takođe ih izbacuje). Uz vit C osim kalcijuma, B11 i B12 uvek je dobro dati vitamin P i magnezijum;

Klinika

Hipovitaminoza vitamina C – blagi simptomi: otok i krvavljenje iz desni, poroznost dentina i hiperkeratotički folikuli dlaka;

– teški simptomi: obimne promene na mišićima, bolovi u mišićima, oticanje zglobova, razređenje kostiju i lako lomljive kosti, povećana kapilarna propustljivost, upadljiva tendencija ka krvavljenju i zadobijanju modrica, ekstravazacija krvi u prostore između fascija, anemija, gubitak apetita, labavljenje i ispadanje zuba, loše zarastanje rana, smanjena otpornost na infekcije.

Test: a) smanjena otpornost kapilara; b) na Rendgenu dugih kostiju nalaze se tipične promene. Promene na epifizama u dece su patognomične; c) smanjena je koncentracija askorbinske kiseline u serumu i leukocitima.

Terapija: 100 – 500 mg/d vitamina C i.m. ili peroralno do iščezavanja simptoma;

– u prevenciji SISD (sindrom iznenadne smrti deteta) preporučuje se vit C (vidi i vit H);

– česti oblici u kojima se ispoljava manjak vitamina C: 1) imuni sistem: sekundarne infekcije, reumatoidni artritis, kolagene bolesti;

…