Hrana

Mangan u ishrani: jetra, bubrezi, žumance, čitava zrnevlja, mekinje, orasi, leguminoze, hmelj, voće, banane, ananas, ribizle, zeleno lisnato povrće, grašak, repa, celer, kakao, čaj

 

Biohemija i uloga

– znatan deo mangana nalazi se u lipidima vezan za linolnu i linolensku kiselinu;

– u serumu je vezan za beta globulin;

– ulazi u sastav enzima: piruvat karboksilaze (glikoneogeneza), enolaze (glikoliza; magnezijum umesto mangana može biti kofaktor enolaze, a koju inače inhibiše fluor), superoksid dismutaze (u mitohondrijalnom matriksu). Joni mangana specifično aktiviraju: arginazu, fosfatazu (u krvi i kostima) i holinesterazu. Ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu holesterola;

– aktivnost oksidaza pojačava se u prisustvu mangana;

– mangan jon jako inhibira reakciju peroksidacije lipida;

– pomaže tkivnoj respiraciji;

– zajedno sa vitaminom K enzimi koji sadrže mangan pomažu zgrušavanje krvi;

– pomaže utilizaciju vitamina B1, E i H u ćelije;

– između mangana i gvožđa je utvrđen izvestan odnos koji se ogleda u tome što mangan reguliše odnos fero i feri oblika gvožđa. Previše mangana smanjuje iskorištavanje gvožđa u organizmu;

– mangan je zajedno sa hromom neophodan za

stvaranje insulina i normalno korištenje glukoze;

– između mangana i kalcijuma postoji izvestan antagonizam;

– pomaže produkciju seksualnih hormona kod oba pola. Posebno u muškog pola, primenjen u kombinaciji, efikasno neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;

– značajan je za stvaranje tiroksina, hormona tiroidne žlezde;

– pomaže proizvodnju ugljenih hidrata i masti;

– višak se izlučuje putem žuči;

– visoke koncentracije su nađene u bubrezima, pankreasu, zidu creva i jetri. Jetra je organ u kome je metabolizam mangana najaktivniji;

– u našem telu ima 10 – 20 mg mangana, a 10 – 25% svakodnevno se gubi;

– kod biljaka u procesu fotosinteze manjak mangana smanjuje moć apsorpcije atmosferskog ugljen dioksida;

– apsorpciju pomažu: vitamin B1, E, fosfor i kalcijum, a odmažu: ekscesivni unos fosfora i kalcijuma;

 

Preporučene doze

– 2,5 – 7 mg/d;

– kod dece daje se 0,2 mg/kg telesne težine;

 

Klinika

– manjak – eksperimentalno doveo je do poremećaja u sistemu za ravnotežu. Jedna dnevna doza mangana bila je dovoljna da se uklone poremećaji, ali ne kasnije od 14 dana od nastanka poremećaja.

Kod ljudi dovodi do: gubitka sluha, vrtoglavice i ataksije;

– esencijalan je za: normalnu strukturu kostiju (i za normalni skeletni razvoj), reprodukciju i normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema;

– poboljšava pamćenje;

– smanjuje nervnu razdražljivost;

– sterilitet kod oba pola nekada je uzrokovan manjkom mangana. Posebno u terapiji steriliteta kod muškaraca daje se zajedno sa: vitaminom C, kalcijumom i magnezijumom;

– višak – otežano kretanje i malaksalost.