Vitaminologija knjiga - Vitamini i minerali
Vitamini i minerali koje sadrži "mahunarke"
Molibden

Molibden

Hrana   Biohemija i uloga – ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem; – uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija; – učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja... Nastavak teksta »
Magnezijum

Magnezijum

Hrana   – u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);   Biohemija i uloga –  deluje direktno  na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića; – u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca; – u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik); – na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu... Nastavak teksta »
Kalijum

Kalijum

Hrana   Biohemija i uloga – jedan je od retkih elemenata koji pokazuje prirodnu radioaktivnost. U prirodi se nalaze stabilni izotopi K39 (93,32%) i K41 (6,7%). Pored njih u količini od 0,011% sreće se izotop K40 koji je radioaktivan i koji pri raspadanju emituje beta i gama zrake i gradi kalcijum i argon. – jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti, tj. učestvuje u održavanju acido – bazne ravnoteže i osmotskog... Nastavak teksta »
Gvožđe

Gvožđe

Hrana   Biohemija i uloga – gvožđe ulazi u sastav porfirina i gradi hem: hemoglobin, mioglobin, enzime (hemoproteidi) disanja: citohrom, katalaza (prelazi iz fero- u feri- oblik i obratno) i peroksidaza (trovalentno gvožđe). Nalazi se u svakoj ćeliji tela; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa molibdenom; – resorpcija i digestivnom traktu dešava se praktično samo u fero obliku, putem proteina apoferitina koji se stvara u sluznici dvanaestopalačnog creva i reverzibilno... Nastavak teksta »
Fosfor

Fosfor

Hrana     – fitinska kiselina ima 88% organski vezanog fosfora, koji je rastvorljiv u kiselinama;   Biohemija i uloga Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma; – fosfor učestvuje u izmeni energije (prenosilac je energije) preko oksidativnih reakcija, spojenih sa fosforilacijom; – neophodan je za nervnu aktivnost; – neophodan je za normalnu kontraktilnost srčanog mišića; – depo se nalazi u kostima (70% kao kalcijum- fosfat, apatit) i zubima.... Nastavak teksta »
Vitamin B6

Vitamin B6

(piridoksin; adermin; antidermatitni faktor kod pacova) Hrana   – belančevine životinjskog porekla  (meso, mleko i jaja) nisu dobar izvor vitamina B6 u terapijskom pogledu jer imaju 2 – 3 x više metionina po jedinici težine od proteina biljnog porekla, sadrže relativno malo vitamina B6 (u odnosu na vitamin B6 biljnog porekla) i to u kombinaciji sa mastima; – osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podgrvanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu disulfidpiridoksal;   Biohemija i... Nastavak teksta »
Vitamin B5

Vitamin B5

(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta) Hrana Vitamin B5 u ishrani: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac       – lako se razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55%, kuvanjem mesa 33%, zamrzavanjem se gubi 37 – 57%, a konzervisanjem 46 – 78% vitamina B5. Dečija hrana prerađena i pasirana... Nastavak teksta »
Vitamin B1

Vitamin B1

(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberiberi vit; antineuritni vit) Hrana   – u maslacu ga nema, a vrlo malo ga ima u mleku; – kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini, kao i sumpordioksid brzo razaraju vitamin B1. To je važno znati da se konzervisanje hrane ne bi vršilo sumporastom kiselinom i njenim solima. Kuvanje na pari ili izlaganje vlažnoj toploti znatno smanjuju sadržaj vitamina B1 u hrani. Alkohol uništava vitamin B1; – čuvati ga od vlage i svetlosti, na... Nastavak teksta »