Hrana
Natrijum u hrani: kuhinjska so, produkti mora, mleko, sir, jaja, povrće, hleb, pšenica i pšenične klice, ovseno brašno, mrkva, karfiol, celer, spanać, radič, leguminoze, orasi, suva šljiva
Biohemija i uloga
– jedan je od glavnih ekstracelularnih jona, a vrlo je bitan u održavanju intracelularne tečnosti;
– soli natrijuma ulaze u sastav pufera, sa hloridom i bikarbonatom, radi održavanja acido – bazne ravnoteže;
– potreban je za stvaranje (NaCl) hlorovodonične kiseline u želucu;
– učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije;
– održava osmotski pritisak;
– učestvuje u regulaciji nervno – mišićne nadražljivosti;
– izlučuje se mokraćom i znojem;
– uz manjak natrijuma može postojati: smanjen, povećan ili normalan volumen ekstracelularne tečnosti.
Uzroci manjka natrijuma uz smanjen volumen ekstracelularne tečnosti: insuficiencija adrenokorteksa (Addison- ova bolest), hronična oboljenja bubrega, ekscesivna upotreba diuretika, sekvestracija tečnosti kod: opekotina, pankreatitisa i peritonitisa.
Uzroci manjka natrijuma uz povećan volumen ekstracelularne tečnosti: smanjeni efektivni cirkulišući volumen uz smanjenu renalnu perfuziju.
Manjak natrijuma sa normalnim volumenom ekstracelularne tečnosti: ADH neadekvatna sekrecija;
– višak natrijuma: jatrogeno (davanje natrijum hlorida pri indukciji abortusa; davanje velike količine bikarbonata), lezije u hipotalamusu, Chusing- ov sindrom i dijabetes insipidus. Uz višak natrijuma postoji ekstracelularna hiperhidracija i intracelularna dehidracija;
– apsorpciju natrijuma povećava: neomycin, a smanjuje: colchicin;
Preporučene doze
– 100 – 300 meq ili 2,5 – 7 gr/d;
Klinika
– manjak – Smanjen volumen ekstracelularne tečnosti: žeđ, nesvestica, zujanje u ušima pri stajanju, suve sluzokože, oslabljen turgor kože, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca i smanjeno izlučivanje mokraće.
Terapija: izotoni rastvor natrijum hlorida i lečenje osnovne bolesti.
Povećan volumen ekstracelularne tečnosti: edemi kod zastojne srčane insuficijencije, ciroza jetre, nefrotski sindrom, hipoproteinemija, a može doći do delirijuma i kome.
Terapija: diuretici i lečenje osnovnog oboljenja.
Normalan volumen ekstracelularne tečnosti: nema kliničkih znakova. ADH hormon se luči i vrši diluciju.
Terapija: ograničiti unos vode na 500 – 800 ml/d dok se nivo natrijuma u serumu ne normalizuje. Eventualno diuretici (furosemid) uz istovremeno davanje 0,9 – 3 % NaCl. Demeclocyclin u hroničnim stanjima;
– višak – žeđ (izuzev ukoliko je uzrok u hipotalamusu), gubitak telesne težine, rumena koža bez turgora, ubrzan rad srca, pad krvnog pritiska i smanjeno izlučivanje mokraće.
Hipernatrijemija bez promene ukupne količine telesnog natrijuma- uzrok je u hipotalamusu. Terapija: pacijent treba da uzima dovoljnu količinu vode.
Hipernatrijemija sa povećanom količinom ukupnog natrijuma. Terapija: 5% glukoza i diuretik (furosemid).
