Cink

Hrana  

Cink u ishrani: meso (organi), riba, jetra, jaja, ostrige, mleko, neobrađene žitarice, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, grašak, boranija, pečurke, sok od grožđa, vino, pivski kvasac

– boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast;

Biohemija i uloga

– neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće;

– kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za 53%. Cink je neophodan za enzim koji razlaže poliglutamil folacine (folacin iz hrane);

– kod hipovitaminoze D apsorpcija cinka u crevima kao i deponovanje u kostima je smanjeno;

– jasan antagonizam postoji između kadmijuma i cinka;

– ulazi u sastav superoksid dismutaze koja katalitički odstranjuje slobodne radikale jona superoksida (O2-). Pored cinka sadrži i bakar. Mitohondrijalna superoksid dismutaza sadrži mangan umesto bakra i cinka;

– prisutan je u enzimima: alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citosolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi (isto je što i alkoholna dehidrogenaza u jetri);

– ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala posebno hidroksilnih jona;

– visoke doze cinka mogu dovesti do gubljenja gvožđa i bakra;

– 90 metaloenzima zahteva cink za svoj rad. Neki od njih učestvuju i u sintezi DNA, DNA zavisna RNA polimeraza, mnoge aldolaze, peptidaze i angiotenzin konvertirajući enzim;

– učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilaciji;

– učestvuje u građi ćelijskih membrana;

– pomaže digestiju i metabolizam: proteina, ugljenih hidrata i fosfora;

– ograničava oslobađanje histamina iz ćelija, serotonina iz trombocita i inhibira PGE1;

– neophodan je za rast;

– kompleks cink- insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Kristalizacija insulina sa jonima cinka vrši se u golđijevom aparatu. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija glukoze (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze;

– 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu iza kože nalaze se kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti depo, ali se iz kostiju brzo prazni. Ipak iz kostiju se sporije prazni nego iz brzometabolišućih organa: pankreasa, jetre, bubrega i slezine;

– X- zračnom spektroskopijom cink, bakar i gvožđe u predelu lica i gornjeg dela vrata nađeni su u mnogo većoj koncentraciji nego na ostalim delovima tela. U koži su locirani u bazalnom delu pokožice;

– visoke koncentracije nađene su u: spermatozoidima, prostati i epididimisu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima;

– ukupno u organizmu čoveka ima ga 1,5 – 2,0 gr;

– igra važnu ulogu u procesu deobe ćelija;

– neophodan je za rast, razmnožavanje i normalno trajanje života. Povoljno deluje na sve reparatorne procese;

Manjak je nađen i kod pacijenata obolelih od tuberkuloze i kod srčanih postinfarktnih pacijenata;

– apsorpciju pomaže: visok unos vitamina A, bakar, kalcijum i fosfor, a odmaže: manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Oralni kontraceptivi dovode do manjka cinka. Cink iz proteina životinjskog porekla bolje se apsorbuje od onog biljnog porekla;

Preporučene doze:

od 2 meseca do 4 god. –  8 mg/d

4 god. i stariji – 15 mg/d

trudnice i doilje – 15 mg/d

– cink sulfat ili glukonat pri oralnoj primeni prethodno je najbolje rastvoriti u mleku, jer se u mleku nalazi specijalni ligand- pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju;

Klinika

– manjak – zastoj u rastu (kao između osme i desete godine života), gubitak apetita, hipoganadizam, usporen seksualni razvoj, uvećana jetra, uvećana slezina, proliv, veoma gruba koža, alopecija, izmenjeno čulo ukusa i mirisa i slabo zarastanje rana.

Terapija: 0,4 – 0,8 mg/kg dnevno cinka ili 1 – 3 x 110 mg cink sulfata/d približno 6 meseci. Visina doze zavisi od stepena težine bolesti. U ishranu uključiti veće količine proteina životinjskog porekla;

– cink prolazi kroz placentu i u slučaju manjka cinka u trudnice (naročito ukoliko je trudnoća nastala nakon uzimanja kontraceptivnih pilula) nastaje ili deformacija fetusa ili hipotrofija novorođenčeta;

– do manjka može doći u toku parenteralne ishrane naročito novorođenčadi i dece. Obavezno obratiti pažnju da im se doda cink (150 mg)i bakar sulfat (16 mg) u toku parenteralne prehrane;

– mlečne žlezde nekih žena ne luče cink (iako ga imaju dovoljno) te kod takve dece nastaje hipocinkemija. Soli cinka se naročito dobro apsorbuju rastvorene u ženinom mleku;

– ovi bolesnici su takođe skloni jedenju zemlje kao i kod manjka gvožđa (geofazi);

– akrodermatitis (uključujući acrodermatitis enteropathica), sa mogućim razvojem bulozno – pustuloznih promenama na većim površinama tela. Terapija je 200 – 400 mg/d cinka. Manje doze ne sprečavaju recidiv bolesti;

– hipotrofično novorođenče;

– kod smanjene tolerancije na glukozu;

– šećerna bolesti;

– perniciozna anemija;

– arterioskleroza;

– u terapiji recidivantnih respiratornih infekcija u dece;        – tuberkuloza;

– ulkus na želucu ili dvanaestopalačnom crevu;

– može da povrati izgubljeno ili poremećeno čulo ukusa;

– davati ga u toku kortikosteroidne terapije;

– kod alergija;

– sterilitet kod muškaraca;

– sa vitaminom B6 za impotenciju;

– za prostatičnu žlezdanu funkciju. Manjak može dovesti do hipertrofije prostate;

– ubrzava zarastanje rana. Zn- sulfat u dozi od 220 mg/d u caps. posle jela i do 3 puta ubrzava zarastanje rana, posebno onih nastalih na obolelim venama koje su posledica manjka cinka;

– za reumatoidni artritis;

– poremećaji izazvani kadmijumom (u industriji naročito);

– dodaje se uz: antiseptike, adstringente i antiinflamatorna sredstva;

– kod Wilsson- ove bolesti sprečava zadržavanje bakra u jetri i lentikularnim jedrima;

– maligne bolesti;

– hronične infekcije;

– kod opekotina;

– bele pege na noktima;

– akne;

– psorijaza;

– neki slučajevi šizofrenije;

– višak – može dovesti do poremećaja od strane nervnog i digestivnog sistema.