(antihemoragični vitamin; faktor dugovečnosti)

Hrana

Vitamin K u hrani: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, mrkva, krompir, svinjska džigerica (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), drob domaćih životinja, biljna ulja (polunezasićenim uljima), ribljem ulju, u brašnu dobijenom od riba koje su počele truliti, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance, crni šećerni sirup od melase, morska trava, alge

 

– u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku;

– nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil;

– siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci;

– nestabilan je u alkalijama i na svetlu;

 

Biohemija i uloga

Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski (metilnaftokinon) oblik vitamina K. Vitamin K4 (menadiolis acetas) je ester metilnaftohidrokinona. Vitamin K5 (metiloksiaminonaftalin) osim hemostiptičkih ima i antiseptička svojstva;

– K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora.

U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma;

– slični su koenzimu Q (biološki aktivni hinon; ubihinon) te mogu učestvovati u oksidativnom fosforilacijonom procesu u mitohondrijama.  Služi kao prenosilac elektrona u terminalnom transportu elektrona. Prema tome vitamin K može da učestvuje u tkivnoj respiraciji;

– koli bacili u crevima mogu sintetisati vitamin K1;

– depo se nalazi u jetri (male količine);

– prisutan je u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena;

– kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. Parenhim jetre nije sposoban da proizvodi protrombin;

– vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz creva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina;

– manjak vitamina K postoji ukoliko je smanjena apsorpcija masti u digestivnom traktu (spru, celijakija itd.);

– ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti, odnosno kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijum iz tubula bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija je sinteza zavisna od prisustva vitamina K. U slučaju nedostatka vitamina K kalcijum se pojačano izlučuje i dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu;

– u periodu neposredno po rođenju creva novorođenčeta su sterilna, a kao prevenciju poremećaja koji kod novorođenčeta mogu nastupiti usled manjka vitamina K, preporučuje se njegovo davanje trudnicama neposredno pred porođaj;

– nakon primene antikoagulanasa produženo protrombinsko vreme vraća se na normalu posle primene vitamina K za 12 – 36 časova;

– u starosti manjak vitamina K doprinosi razvoju osteoporotičnih promena na kostima. Protein osteokalcin koji vezuje kalcijum čini to samo u prisustvu vitamina K. Kalcijum- fosfat se taloži na proteinskoj matrici (90% je kolagen, a 10% su drugi proteini). Osteociklin čini samo 1% od svih proteina, a na scenu stupa kada kost počinje da se mineralizuje. Vitamin K je potreban i za sintezu i modifikovanje osteociklina. Osteociklin kada se modifikuje može da veže kalcijum i bez prisustva vitamina K. Vitamin K je inicijator mineralizacije kostiju;

– manjak vitamina K može nastati kod: bilijarne opstrukcije, medicinskih tretmana putem kojis se ometa apsorpcija masti;

– apsorpciju vitamina K  pomaže: neomycin, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, X- zračenje, radijacija, užegla mast i cholestyramin. Salicilati i dikumarol (antikoagulans, napušten je u terapiji) su antagonisti vitamina K. Roto antibiotici, sulfaguanidin i sukcinilsulfatiazol uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K (prvenstveno antibiotici koji se ne resorbuju);

 

Preporučene doze

muškarci – 70 – 140 mikrograma/d

žene     – 70 – 140 mikrograma/d

trudnice i doilje – nije ustanovljena

 

– prema našoj farmakopeji dnevna potreba iznosi 2 – 5 mg za vitamina K1;

– za 140 mikrograma vitamina K treba pojesti 70 gr prokelja;

– vitamin K2 (gnjile ribe) nema terapijski značaj;

– vitamin K3 (menadioni natrii hydrogensulfis ili natrijum menadiondifosfat) je rastvorljiv u vodi;

– vitamin K4 resorbuje se iz creva i u odsutnosti žuči;

– vitamin K5 koristi se prvenstveno u lečenju kožnih bakterijskih i gljivičnih infekcija;

– prema dejstvu 3 mg vitamina K3 jednako je 1 mg vitamina K1;

– krvarenja koja nastaju nakon davanja vitamina E izazvana su subkliničkim ili klinički neprepoznatim manjkom vitamina K;

– kod i.v. primena vitamina K nastaje: crvenilo lica, znojenje, tahikardija, periferni vaskularni kolaps i eventualno smrt. Intravenozna primena vitamina K dolazi isključivo u obzir kod vitalne indikacije, predoziranja kumarolnim antikoagulansima;

 

Klinika

…
Više o vitaminu K možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.