(biotin; faktor protiv štetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R)
Hrana
Biotin u hrani: žumance, sardine, bubrezi, jetra, leguminoze, nepolirana riža, sočivo, čitavo zrno pšenice, paradajz, pivski kvasac
– u donjem delu tankog creva bakterije su u stanju da ga sintetišu, dok se apsorpcija vrši u višim partiama;
Biohemija i uloga
Vitamin H (biogeni amin) deluje kao koenzim karboksilaza, enzima koji katalizuju “fiksaciju” ugljendioksida. Nakon što ugljen dioksid dođe u vezu sa biotinom, ugljen dioksid može da se premesti na acetil- CoA (acetil- CoA karboksilaza), nakon čega nastaje malonil- CoA. Ovo je važan stupanj u ekstramitohondrijalnom biosintetskom putu za masne kiseline.
Piruvat karboksilaza sadrži biotin, a ovaj enzim je važan za pretvaranje piruvata u oksalacetat.
Biotin ima važnu ulogu i u sintezi purina.
Vitamin H ima uticaj na više enzimskih sistema: dehidrogenaza i dekarboksilaza ćilibarne kiseline i dezaminaza aminokiselina: asparaginske, serina i treonina.
Potreban je enzimima u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih hidrata. Neophodan je za proizvodnju masnih kiselina;
–Vitamin H ima malu molekularnu težinu, prostu strukturu i preko ureido grupe se veže za džepove avidina. Avidin je bazni glikoprotein prisutan u belancetu jajeta. Ima četiri podjedinice. Svaka molekula avidina ima na površini četiri hidrofobna džepa koji su specifična mesta za vezivanje četiri biotinske rezidue. Avidin – biotin metoda koristi se u pato- histologiji za fluorescentnu (fluorohroma) mikroskopiju pri upotrebi: enzima, monoklonalnih antitela i teških metala;
– u prirodnom obliku vitamin H je vezan za lizin i naziva se biocitin (lizin- biotin, konjugat epsilon- N- biotinil lizin). Biotin se sa aminokiseline lizina za koju je vezan u proteinu može i da otcepi;
– vitamin H predstavlja snažan faktor za rast mikroorganizama. U dozi od samo 0,005 mikrograma omogućava rast. U eksperimentalnim uslovima ukoliko se pacovi hrane belancetom (avidin- antagonist biotina) kao isključivim izvorom proteina došlo je do: dermatitisa, usporenog rasta, gubitka dlake i gubitka muskularne kontrole;
– naročito je bitan za rast ćelija kože i mezenhima;
– kod pada imuniteta bez obzira da li je poremećaj urođeni ili stečeni uvek je nađen i manjak vitamina H.
Usled manjka vitamina H smanjuje se broj ćelija (plazmocita) koje proizvode antitela;
– u početku terapije sa vitaminom H masti (trigliceridi) u krvi prvo rastu, a zatim padaju ispod vrednosti pre početka terapije. Paralelno dolazi do pada vrednosti i holesterola i normalizovanja odnosa HDL – LDL;
– spada u promotore rasta;
– neophodan je za utilizaciju ostalih vitamina B – kompleksa;
– crevne bakterije mogu sintetisati vitamin H;
– apsorpciju pomažu: vitamin B5, B11, B12, B – kompleks, vitamin C i sumpor, a apsorpciju odmažu: kafa, alkohol, avidin i antibiotici (uništavajući crevne bakterije; sulfonamidi);
Preporučena doza
100 – 300 mikrograma/d
od 2 meseca do 4 god. – 0,15 mg/d
4 god. i stariji – 0,3 mg/d
trudnice i dojilje – 0,3 mg/d
Klinika
Hipovitaminoza H – pacijenti koji su primali velike količine dehidrisanog belanceta (avidin) razvili su simptome identične kao i u eksperimentu sa pacovom, a koji su znaci nedostatka vitamina H: dermatitis, usporen rast, gubitak kose i gubitak muskularne kontrole.
Kod totalnog isključenja vitamina H razvija se: ekstremna iscrpljenost, gubitak apetita, bolovi u mišićima, sivkasta boja kože, ekcem (lica i tela) i depresija. Metabolizam masti je oslabljen. Nakon terapije sa vitaminom H došlo je do brzog gubitka simptoma.
Kod odojčadi usled manjka vitamina H: kosa, lanugo dlake, trepavice i obrve opadaju, na koži se mestimično po čitavom telu javlja crvena ljuspava ospa, oči su otečene, bolne sa konjuktivitisom. Deca su razdražljiva i pospana. Mišići sve više slabe i dete ili ne prohoda ili ako je prohodalo prestaje da hoda. Laboratorijski postoji metabolička acidoza, sa povećanjem mlečne kiseline dva puta i više većim od normalnih vrednosti. U ovakvim slučajevima terapija se sastoji od 10 mg/d biotina. Mlečna kiselina se vraća na normalne vrednosti u roku od dvanaest časova;
– manjak vitamina H optužen je za SISD- sindrom iznenadne smrti deteta (smrt u kolevci). U slučaju manjka vitamina H i najmanji stres: toplo, hladno, banalne infekcije itd. u stanju su da dovedu do iznenadne smrti. U prevenciji istog sindroma preporučuje se i vitamin C. Ovaj sindrom mnogo je češći među bebama hranjenim na bočicu;
…Više o vitaminu H – biotinu možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.
