Vitamin B12

(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castl- e)

Hrana

Vitamin B12 u hrani: samo u namirnicama životinjskog porekla, džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, većina sireva, većina riba i školjki, tempeh (namirnica od fermentiranog sojinog zrna), ali ne i soja

– razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije;

Biohemija i uloga

Crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Intrisinc faktor koga luči želudac (parijetalne ćelije kardije i fundusa) i HCl neophodni su za apsorpciju vitamina B12 koja se obavlja (uglavnom) u distalnom delu ileuma, u prisustvu kalcijuma i uz pH 5 – 7. Dva mola kobalamina vezuju se sa jednim molom intrising faktora. Kompleks vitamina B12 – intrising faktor otporan je prema varenju. Intrising faktor ima dva receptorna mesta: jedno za vitamin B12, a drugo za ilealne intestinalne treplje, sa specifičnom potrebom za pH neutralno i prisustvo kalcijuma. Neophodan je za apsorpciju malih količina vitamina B12 iz hrane. Smatra se da je mukopolisaharid sa molekularnom težinom približno 50.000. Vitamin B12 dat per os u velikim količinama (3.000 mikrograma) i bez intrising faktora takođe se apsorbuje i koriguje pernicioznu anemiju;

– vitamin B12 vezuje se i za proteine: pljuvačke, želudačnog soka i žuči;

– uobičajena intestinalna flora može da ga sintetiše. Sintetisan u kolonu on se ne resorbuje već se izbacuje sa fecesom;

– u ljudskom organizmu se nalazi približno 5 mg (prema drugim podacima 2 mg), a dnevno se gubi oko 2,5 mikrograma. Normalna koncentracija u serumu iznosi 150 – 1.300 pikograma/ml. Depo se nalazi u jetri (50 – 90%). Klinički znaci deficijencije se javljaju kada nivo padne na 10% normalnih vrednosti;

– cijanokobalamin, kobalamin (bez cijanidne grupe), hidroksikobalamin (umesto cijanidne ima hidroksilnu grupu), nitrokobalamin (umesto cijanidne ima nitro grupu), metilkobalamin (umesto cijanidne ima metil grupu). Hidroksikobalamin je mnogo aktivniji u enzimskom sistemu, zadržava se duže u telu, per os u velikim dozama dobro se apsorbuje, za razliku od cijanokobalamina. Hidroksikobalamin je vezan za proteine: transcorrin I (jako vezuje kobalamin) i transcorrin II (slabo vezuje kobalamin);

– kristalni vitamin B12 ukoliko se zagreva pri pH 9,0 ili više brzo se razlaže;

– tri koenzima sadrže vitamin B12 – kobamidi- kod kojih je umesto cijanidne grupe za kobalt vezan adenozinnukleozid (iz ATP- a) i jedna metilna grupa. Koenzimi se inaktiviraju i pretvaraju u vitamine dejstvom vidljive svetlosti ili posredstvom cijanidnih jona;

– ekskretuje se preko žuči i podleže enterohepatičnoj cirkulaciji. Urinom se izlučuju minimalne količine 0,0003 mg dnevno;

…

Preporučene doze

muškarci – 3 mikrograma/d

žene     – 3 mikrograma/d

trudnice i doilje – 4 mikrograma/d

od 2 meseca do 4 god. – 3 mikrograma/d

4 god. i stariji – 6 mikrograma/d

trudnice i doilje – 8 mikrograma/d

– nema podataka o postojanju smrtonosne doze;

– koncentracija u serumu ispod 100 pikograma/ml vitamina B12 označava manjak;

– u majčinom mlaku ima 0,3 mikrograma vitamina B12 tako da dojena deca ne pate od manjka vitmina B12, ali zato deci koja se hrane veštačkom hranom treba dodatak od 0,3 mikrograma vitamina B12;

– preporučuje se oblik namenjen za sublingvalnu upotrebu ili u obliku sa produženim oslobađanjem u kojem je kombinovan sa sorbitolom;

Klinika

Hipovitaminoza B12 – anemija (brzo zamaranje, dispnea, palpitacije, tahikardija, anginozni bolovi), glositis (gladak, bolan jezik), gastrointestinalni simptomi (anoreksija, podrigivanje, loša digestija, dijareja), gubitak telesne težine. U 10% javljaju se simptomi od strane centralnog nervnog sistema: simetrična konstantna obamrlost donjih ekstremiteta praćena parestezijama (zažarenost) u stopalima, ataksija, grčevi u butinama, neuritis, gubitak osećaja za vibracije, gubitak dubokih refleksa (senzorni poremećaji obično nastaju pre motornih). Postoji psihička indolencija i/ili nervoza, govor je otežan, dolazi do gubitka pamćenja i teškoća sa memorisanjem, smanjenja seksualnih nagona i nesanice. Moguć je nastanak manično – depresivnog sindroma. Vid slabi u toj meri da ni naočare ne pomažu mnogo (oštećen je očni živac). Uočava se bledilo i subikterus kože. Kod žena se može pojaviti amenoreja. Rast dece je usporen.

Test: a) periferna krv: makrociti, hipersegmentirani makropolimorfi;

b) koštana srž: megaloblasti.

Terapija: 100 mikrograma vitamina B12, 1 – 3 puta nedeljno do gubitka simptoma, a zatim 100 mikrograma jedanput mesečno, doživotno. Simptomi od strane centralnog nervnog simptoma se gube, ako je od pojave bolesti do početka lečenja prošlo manje od šest meseci. Nakon terapije atrofični gastritis i ahlorhidrija zaostaju;

– može se manifestvovati samo kao makrocitna anemija ili samo sa neurološkim simptomima ili postoje oboje. Manjak se prvo manifestvuje mentalnim poremećajima, pa tek zatim fizičkim. Naravno u lečenju svih mentalnih bolesti moguća je peroralna primena vitamina B12;

– metilmalonska acidurija – javlja se kod odojčadi i dece sa metaboličkom acidozom, uz epizode ketoacidoze. Manjak vitamina B12 kod njih nije ustanovljen, ali dobro reaguju na terapiju od 1 mg/d vitamina B12. Ovo stanje je zavisno od vitamina B12;

– poboljšava koncentraciju i pamćenje;

– koristi se u terapiji vertiginoznog sindroma;

– u terapiji krajnjeg premora;

– bolovi u kolenima i laktovima sa osećajem peckanja i bridenja u šakama i stopalima;

– jedan od uzroka primarne imunodeficijencije je i nedostatak transkobalamina II (koji učestvuje u transportu vitamina B12);

– terapija vitaminom B12 indikovana je i kod: premora, bolova kod herpes zostera, hepatitisa (naročito toksičnog), ciroze jetre, dijabetičke neuropatije, burzitisa ramena i niza psihijatrijskih oboljenja.