Hrana
Molibden u ishrani: jetra, bubrezi, mleko, u biljkama se koncentriše u semenu i lukovicama, mahunarke, jagode (3 mg/kg)
Biohemija i uloga
– ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze;
– ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem;
– uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija;
– učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja su oksidisana;
– u organizmu postoji konstantan odnos: molibden – bakar – sulfat. Višak ili manjak bilo kojeg od njih dovodi do poremećaja ovog odnosa. Tako višak molibdena dovodi do manjka bakra u organizmu;
– u čovečijem telu ima ga oko 5 grama;
– koncentriše se u: kostima, bubrezima, jetri i slezini;
– pomaže boljem vezivanju fluora u zubnoj gleđi;
– služi kao katalizator u procesu fiksacije atmosferskog azota i redukciji nitrata (morske alge, gljive i biljke- nitrat reduktaza i bakterije koje se nalaze u zemlji- nitrogenaza). Sa NADFH2 na FAD ili FMN, sa kojih se elektroni iz pomoć molibdena preose na nitrate i koji se tako redukuju. Ova hemijska reakcija omogućava stvaranje proteina;
Preporučene doze:
– 0,1 – 0,3 mg/d;
Klinika
– neophodan je za održavanje normalnog nivoa ksantin oksidaze. Usled manjka ovog enzima nastaje oboljenje Ksantinurija. Ukoliko postoji izvestan procenat genetske ekspresije za proizvodnju ovog enzima molibden ovaj procenat diže na maksimum.
Ukoliko postoji deficit sulfit oksidaze život nije moguć;
– usled manjka molibdena nastaju pojedine vrste anemija koje reaguju isključivo na terapiju gvožđem i molibdenom;
– višak molibdena može izazvati simptome deficita bakra;
– oštećenje zuba utoliko je ređe ukoliko je voda koju pijemo bogatija molibdenom;
– sva hipoksijska stanja (molibden, gvožđe, vitamini B2, B3 i B5);
– prevencija neoplazmi.
