Magnezijum

Hrana

Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, šećerni sirup od melase, med

– u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);

Biohemija i uloga

–  deluje direktno  na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića;

– u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca;

– u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik);

– na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu krvnih sudova), ganglio- blokirajuće, vagolitično;

– kod umrlih od infarkta miokarada u srčanom mišiću uvek je nađen manjak magnezijuma;

– magnezijum i kalcijum imaju obrnuti efekat na permeabilnost ćelijske membrane. Antagonista je, ali je i neophodan za normalnu funkciju kalcijuma;

– neophodan je za normalnu funkciju vitamina C;

– neophodan je za delovanje vitamina B1 i properdina (deluje antivirusno);

– vitamin B6 pojačava inkorporaciju i povećava koncentraciju  magnezijuma u ćelijama;

– mangan može da zameni magnezijum u aktivaciji nekih transfosforilaza, dehidrogenaza i karboksilaza;

– 60% magnezijuma locirano je u: kostima (50%), zubima, mišićima i eritrocitima. U kostima i zubima je u nerastvorenom stanju. Koncentracije u ćeliji su 10 puta veće nego van ćelije i u 90% je intracelularni katjon;

– čini 40% katjona u organizmu, dok mu je koncentracija u krvi manja od 1%. U plazmi oko jedne trećine vezano je za proteine, a dve trećine su u vidu slobodnih katjona;

– nalazi se u svakoj ćeliji i to 10 – 20 mg/100 gr supstance;

– rezerva u našem telu iznosi 35 gr, a polovina od te količine nalazi se u kostima;

– učestvuje u enzimskim procesima (prenošenje fosfatne grupe negativnog naboja sa jedne molekule na drugu) koji dovode do proizvodnje energije (oksidativnu fosforilaciju). Tri hiljade puta ubrzava dejstvo fosfataza (apsorpcija u crevu, normalno iskorištavanje šećera- glikoliza, izbacivanje fosfata putem bubrega, okoštavanje);

– produžava vreme koagulacije;

– smanjuje nivo holesterola;

– unutrašnji zid krvnih sudova štiti od nastanka fibroze;

– kod manjka dolazi do atrofije vezivnog tkiva i slabljenja skeleta;

– katalizuje utilizaciju: masti, proteina i ugljenih hidrata;

– manjak magnezijuma jedan je od uzroka nastanka amorfnih i kristalnih kalcijumovih inkluzija u mitohondrijama (još mogu: hipervit. D, hiperparatireoidizam, trovanje CCl4 i neka hipoksijska oštećenja), a usporava se i oksidativna fosforilacija;

– metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija.

Manjak magnezijuma narušava aktivnost paratireoidne žlezde (lučenje parathormona je smanjeno), a koja sa svoje strane može da dovede do manjka kalcijuma u plazmi. Smanjen je odgovor ćelija na parathormon zbog smanjene aktivnosti adenilat ciklaze (kosti). Klinički liči na hipoparatireoidizam. Ovakvo stanje se najčešće sreće kod dece. Hipokalcemija u ovom slučaju ne reaguje na terapiju vitaminom D.

Natrijum, kalijum i magnezijum (svaki za sebe) ispoljavaju recipročnu potrebu prisustva druga dva elementa u fiziološkim vrednostima kako bi se ostvarila normalna funkcija bubrežnih tubula;

– manjak magnezijuma ubrzava proces starenja;

– apsorbuje se u tankom crevu;

– izlučuje se putem bubrega. Prisutan je i u žuči. Kod smanjenog unošenja organizam smanjuje ekskreciju na manje od 10 mg/d. Resorpcija u bubrezima vezana je za kinetiku kalcijuma i natrijuma. Pri uvećavanju natrijum i kalcijum- ureze uvećava se resorpcija magnezijuma;

– magnezijum zaustavlja rast koli bacila;

– u mokraći magnezijum omogućuje da kalcijum ostane u rastvorenom stanju;

– uz vitamin C, mangan i kalcijum neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;

Preporučene doze 

od 2 meseca do 4 god. – 200 mg/d

4 god. i stariji – 400 mg/d

trudnice i doilje – 450 mg/d

– novorođenčad: 0,12 mg/kg 20% rastvora MgSO4; odrasli: 7 – 100 mg/kg/d;

– svakodnevno je neophodno uneti 300 – 400 mg magnezijuma;

– antagonista magnezijuma je kalcijum (CaCl2 i.v.);

– ne uzimati ga posle jela jer neutrališe stomačnu kiselinu;

Klinika

– manjak: neuromuskularna disfunkcija: slabost, hiperekscitabilnost, drhtanje, grčevi, tremor, trzaji, bizarni, atetoidni pokreti, vrtoglavica, ponekad konvulzije, često delirijum, a ponekada i poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorjentacija). Prisutan je nistagmus, znak Babinsk- og je pozitivan, a mogući su: povećan krvni pritisak, tahikardija i ventrikularna aritmija.

Terapija: parenteralni rastvori sa magnezijum hloridom ili sulfatom (5 – 30 mmol/d). MgSO4 može se dati i i. m.  u ukupnoj dozi 8 – 33 mmol/d koju treba davati na 6.00 časova. Magnezijum oksid može se dati u dozi od 2 – 4 x 250 – 500 mg/d.

U slučaju postojanja hipokalcemije ona takođe reaguje na terapiju magnezijumom. Kalcijum se u terapiju uključuje radi popune depoa.

U slučaju postojanja hipokalemije prisutne su: srčane aritmije, povećana je osetljivost miokarda na toksične efekte glikozida, mišićna (opšta) slabost, fascikulacije i disfagija. Zbog poremećaja elasticiteta ćelijske membrane eritrocita njihiv životni vek je skraćen i dolazi do anemije (retikulo-, sfero- i mikrocitoza, hiperplazija koštane srži). U terapiji potrebno je izvršiti nadoknadu kalijuma;

– ukoliko trudnica ima manjak magnezijuma ovaj manjak će se preneti i na bebu. Beba će imati: grčenje mišića i moguće fras;

– manjak magnezijuma može se manifestvovati sa: osećajem straha, trnjenjem, osećajem knedle u grlu, bolovima u glavi, vrtoglavicom i grčevima mišića. Terapija se sprovodi sa 1,5 gr/d peroralno datog magnezijuma (nitrata, hlorida);

– kod dužeg manjka magnezijuma mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva i slabljenje skeleta;

– bitan je u borbi protiv virusa;

– u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu) sa vitaminom B6;

– kod alergija;

– kod ishemične koronarne bolesti srca ili post infarktno. U slučaju srčanih anginoznih bolova (EKG može pokazivati produženje QT intervala, naročito na račun ST segmenta, ali i ne mora) određena doza magnezijuma u stanju je odmah da ukloni bolove;

– srčane aritmije kod dece nejasne etijologije;

– anemije, naročito povezane sa rahitisom;

– u prevenciji i terapiji hipoksemija (hipoksija), naročito kod novorođenčadi;

– zbog hipotenzivnog efekta kod: hipertenzije, nefropatije i eklampsije;

– prevencija tromboflebitisa;

– kod nervoze i nesanice;

– hipoparatireoidizam  koji ne reaguje na terapiju. Kod dece vitamin D nema efekta. Terapija se sprovodi nadoknadom magnezijuma (magnezijum sulfat);

– izvestan broj rahitisa rezistentnog na vitamin D izlečen je sa magnezijumovim solima;

– alkoholizam i sam delirijum tremens;

– stres (teže povrede, teže operacije, itd.);

– relaksira skeletnu muskulaturu;

– sterilitet kod muškaraca;