Hrana
Hlor u ishrani: kuhinjska so, produkti mora, masline, produkti životinjskog porekla
Biohemija i uloga
– glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti;
– visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u cerebrospinalnom likvoru. Želudačni sok ima 0,25 – 0, 5% HCl (0,1 – 0,2 mol/l HCl), a što odgovara pH 1 – 1,5. Hlorovodonična kiselina stvara se od jona hlora iz krvi u obložnim ćelijama žlezda fundusa želuca. Delom je slobodna (normalno 20 – 40 stepeni aciditeta), a delom je vezana za belančevine želudačnog soka, tako da ukupna kiselost normalno iznosi 40 – 60 stepeni aciditeta;
– hlorisana voda uništava vitamin E, a uništava i crevne bakterije;
– u slučaju povećanog izlučivanja natrijuma i hlor se paralelno izlučuje putem bubrega;
– hlor se gubi povraćanjem naročito kod pilorične ili duodenalne opstrukcije. Dolazi do manjka hlora i porasta bikarbonata, što se naziva hipohloremička alkaloza;
– smanjen je u slučaju: povraćanja, proliva, gastrointestinalne sukcije, insuficijencije bubrega (kod nedostatka soli), diuretici (preterano), hronična respiratorna acidoza (emfizem), dijabetička acidoza, znojenje, insuficijencija nadbubrega (gubitak NaCl), Cushing- ov sindrom- hiperadrenokorticizma (hronični gubitak kalijuma), metabolička alkaloza (unos NaHCO3) i manjak kalijuma;
– povišen je u slučaju: bubrežne insuficijencije (ukoliko unos hlora premašuje izlučivanje), nefroze (ponekad), renalne tubularne acidoze, hiperparatireoidizma (ponekad), ureterosigmoidne anastomoze, dehidratacije i preterane primene slanog rastvora;
Preporučene doze
– 0.5 mg/d;
– u dozi od 1,4 mg/d diže krvni pritisak;
Klinika
– vezana je uz nabrojana stanja;
– usled manjka nastaje opadanje kose i ispadanje zuba;
– kod cistične fibroze koristi se znojni test u dijagnostičke svrhe i ukoliko su natrijum i hlor povišeni u znoju u dva uzastopna dana više od 80 meq/l to ide i prilog ove dijagnoze.
