Hrana
Gvožđe u ishrani: džigerica, meso (organi), živina, riba, mahunarke, zrnevlje, pšenične klice, ljuska od pšenice, krompir, žumance, lisnato zeleno povrće, sušeno voće, voćni sokovi (grožđani, višnjin, oskorušin i jabukov), crni šećerni sirup od melase
Biohemija i uloga
– gvožđe ulazi u sastav porfirina i gradi hem: hemoglobin, mioglobin, enzime (hemoproteidi) disanja: citohrom, katalaza (prelazi iz fero- u feri- oblik i obratno) i peroksidaza (trovalentno gvožđe). Nalazi se u svakoj ćeliji tela;
– ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa molibdenom;
– resorpcija i digestivnom traktu dešava se praktično samo u fero obliku, putem proteina apoferitina koji se stvara u sluznici dvanaestopalačnog creva i reverzibilno vezuje gvožđe. Kako je količina apoferitina ograničena tako je i resorpcija gvožđa ograničena (mucosal block). Ovaj blok se može prevazići vrlo visokim dozama gvožđa ili znatno smanjenim sadržajem fosfata u hrani;
– gvožđe sa proteinom apoferitinom daje feritin (gvožđe- hidroksifosfat, trovalentno gvožđe). Hemosiderin (pigment; retikuloendotelno tkivo, jetra, slezina srce, koštana srž, savijeni tubuli bubrega) predstavlja agregate feritina;
– eliminacija putem urina fiziološki ne postoji;
– aktivira dejstvo: kiseonika, vodonika i azota. Pomaže da se kiseonik učvrsti u hemoglobinu. Za normalan sastav hemoglobina osim gvožđa neophodni su: bakar, kobalt i vanadijum;
– gvožđe je uz vitamin B2, B3, B5 i molibden neophodno za aerobnu respiraciju ćelije;
– Vitamin B2 omogućuje utilizaciju (povećava koncentraciju) gvožđa u eritrocite;
– Vitamin C i vitamin E pomažu funkciju gvožđa;
– neorgansko gvožđe (npr. fero- sulfat) neutrališe dejstvo vitamina E;
– vitamin A neophodan je da bi organizam mogao da koristi gvožđe;
– 1 eritrocit u toku jednog minuta može da primi milion atoma gvožđa;
– isto što je magnezijum (hlorofil) za biljke to je i gvožđe za čoveka;
– bakar je vrlo bitan za korišćenje gvožđa u organizmu. U slučaju manjka bakra uvek postoji i manjak gvožđa (defektan je transport u plazmi);
– postoji određen odnos i važno međudelovanje između kadmijuma, gvožđa i bakra;
– cink ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala, posebno hidroksilnih jona;
– gvožđe se sa cinkom i bakrom nalazi u najnižem sloju pokožice (stratum germinativum). Najveće koncentracije ova tri elementa su nađena u pokožici gornje polovine vrata i lica;
– interleukin- 1 dovodi do pada koncentracije gvožđa i cinka, a povećava koncentraciju bakra;
– od gvožđa (plus: vitamin C, B6 i aminokiseline metionina) zavisi pretvaranje lizina u karnitin (mišićna snaga; protiv gojaznosti);
– zalihe gvožđa kod normalno rođenih beba iznose 0,25 gr.;
– zalihe gvožđa kod odraslog čoveka iznose 3,5 – 5,0 gr.: 60% u sastavu hemoglobina (u kompleksnom dvovalentnom obliku), 16% u hemu, 8% u mioglobinu, a 16% je u rezervi (uglavnom: jetra, slezina i koštana srž);
– dnevno se iskoristi 0,5 – 1,3 mg gvožđa, a da bi se gubici nadoknadili dnevno je potrebno uzimati desetostruke količine;
– tokom menstruacije žena izgubi oko 25 mg gvožđa. U toku graviditeta majka detetu daje 0,3 – 0,5 gr gvožđa. Pri porođaju gubi 0,13 – 0,2 gr. U toku laktacije u mleko prelazi 1 mg/d gvožđa;
– apsorpciju pomažu: hlorovodonična kiselina, vitamin C, B2, B12, B11, kalcijum, bakar, kobalt, mangan, fosfor, sorbitol, a apsorpciju odmažu: tanin (dovodi do manjka i B1), fitinska kiselina (cerealije), oksalati, antacidi, aminosalicilna kiselina, tetracyclin, cholestyramin, clofibrat i EDTA (konzervans u hrani) i ekscesivni unos: kalcijuma, cinka, fosfora, magnezijum- oksida i kafe. Sulfonamidi dovode do sniženja koncentracije gvožđa u serumu;
Preporučene doze
– muškarci – 10 mg/d
žene – 18 mg/d
trudnice i doilje – 18 mg/d
od 2 meseca do 4 god. – 10 mg/d
4 god. i stariji – 18 mg/d
trudnice i doilje – 18 mg/d
– istovremeno uz vitamin E ne davati
neorgansko gvožđe, sem ukoliko se ne daju u razmaku od 8.00 časova. Dok organski preparati gvožđa kao što su: fero glukonat, fero fumarat, peptonizirano gvožđe i gvožđe laktat mogu da se daju uz vitamin E;
– neorganska jedinjenja gvožđa apsorbuju se 2 – 10% od unete količine;
– terapijska primena gvožđa je mnogo efikasnija uz vitamin B2. U trudnoći se daje uz folnu kiselinu (vitamin B11);
Klinika
– manjak – hipohromna anemija (TIBC i UIBC rastu, a kod: infekcije, oboljenja jetre TIBC pada). Anemija (feritin u serumu ispod 12 ng/ml) – slabljenje muskulature, atrofija sluzokože želuca i jezika sa osećajem pečenja, poremećaj akta gutanja, nervoza, lupanje srca, teško disanje, zatvor, suva koža koja lako puca, naprsline na uglovima usana, nokti lako lomljivi i ugnuti u sredini, kosa opada, sedi i lako se lomi. Pacijenti izgledaju mnogo stariji nego što jesu. Otpornost prema bolestima je smanjena, a bolesti su praćene izuzetno visokim temperaturama.
Trudnice su naročito sklone hipohromnoj anemiji (mikrocitoza eritrocita, procenat retikulocita je smanjen).
U slučaju nedostatka gvožđa deca su sklona jedenju zemlje, kao i kod manjka cinka (geofazi).
Terapija: preparati gvožđa. Nakon normalizovanja stanja još najmanje tri meseca (popunjavanje depoa);
– vitamin A dati ukoliko pacijenti sa hipohromnom anemijom ne reaguju na preparate gvožđa;
– višak – hemohromatoza- bronzani dijabetes (gvožđe se taloži u: jetri, pankreasu, srcu, bubrezima, nadbubrezima i testisima). Nakupljaju se pigmenti: ceroid u cirotičnoj jetri, lipofuscin u glatkim mišićima creva, a melanin u koži.
Terapija: venepunkcija jednom nedeljno. Deferoksamin.
Idiopatska plućna hemosideroza – ponavljane plućne hemoragije kod dece i adolescenata. Terapija – kortikosteroidi.