Vitamin E

(tokoferol; antisterilitetni vit.)

Hrana

Vitamin E u hrani: biljna ulja, margarin, žuto obojene masti (karotinoidi; kao i vitamin A i D), na hladno isceđeno ulje, punozrne cerealije, kikiriki, orasi, klice (pšenične, kukuruzne itd.), suncokretovo seme, pamučno seme, ovseno (zobeno) brašno, jaja, majonez, meso (krtina), džigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamno zeleno povrće, detelina (sveža i suva), mladi grašak, slatki krompir, šećerni sirup od melase;

– od svih liposolubilnih vitamina on je najotporniji prema: toploti, kiseoniku, oksidaciji i UV svetlu;

– konzervisanjem se gubi oko 65%. Hladnoćom (zamrzivač) se uništava. Mlevenjem (mehanički) se uništava. Oksidiše se: u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa, u alkalijama i UV svetlom;

– klice pre mlevenja treba izvaditi i koristiti u obliku griza;

Biohemija i uloga

Vitamin E je antioksidans u oksidoredukcionim procesima metabolizma ugljenih hidrata, masti, fosfata i kreatina. Štiti supstance koje se lako oksidišu (npr. vitamin A). Potrebe organizma za vitaminom E dovode se u vezu sa sadržajem polunezasićenih masnih kiselina u telesnim tkivima (štiti od njihove peroksidne oksidacije);

– smatra se da su životinje (i čovek) nesposobne da sintetišu ovaj vitamin;

– depo se nalazi u masnom tkivu. Visoke koncentracije su nađene i u: jetri, srcu, mišićima, testisima, materici, celularnim elementima krvi, nadbubrežnoj žlezdi i hipofizi. Sporo se oslobađa i za puni terapijski efekat treba dva do tri meseca;

– aktivnost vitamina E se pripisuje seriji jedinjenja koja potiču iz biljaka: tokoferolima i tokotrienolima. Beta, delta i gama- tokoferoli i tokotrienoli imaju 1 – 50% biološke aktivnosti alfa- tokoferola. Tako da kad se govori o vitaminu E uglavnom se misli na alfa- tokoferol;

– Vitamin E sprečava stvaranje i akumulaciju peroksida, naročito polunezasićenih masnih kiselina, a koji nastaju dejstvom molekularnog kiseonika. Koristi se radi suzbijanja štetnog dejstva viška (akumulacije) slobodnih radikala;

-Vitamin E neutrališe slobodne radikale (direktnim dejstvom), a glutation neutrališe elektrofile (za sada utvrđeno u jetri, ali se pretpostavlja da je tako i u svim drugim delovima tela). Još o glutationu vidi pod biohemijom vitamin C;

– Vitamin C i glutation mogu sprečiti oksidaciju vitamina E u trombocitima, a mogu i regenerisati vitamin E i u drugim tkivima;

– Vitamin E se koristi protiv: stresa, ozona, azot dioksida, pušenja, oksidacije, zračenja, žive (100% zaštita i centralnog nervnog sistema), starosti (slobodni radikali se sa starenjem povećavaju u svim tkivima).

Kombinacija vitamina A, C i E koristi se u detoksikaciji mozga od teških metala;

– Vitamin E štiti pluća od peroksidne oksidacije lipida izazvane ozonom i azot dioksidom (NO2);

– sve ćelijske membrane u slučaju manjka vitamina E bivaju oštećene, a najuočljivije promene elektronskim mikroskopom vide se na mitohondrijama. Usled manjka vitamina E mogu se razviti megamitohondrije. Megamitohondrije nastaju još i

u slučaju: davanja helata za kalcijum, deficita esencijalnih masnih kiselina, ciroze jetre (alkoholizam), nehemolitičke žutice, trovanja CCl4, u proksimalnim tubulima bubrega kod nefroze i onkocitoma (tumor);

– nivo vitamina E u malom mozgu je niži u odnosu na koru velikog mozga i bazalne ganglije. Usled isključivog manjka vitamina E moguć je nastanak encefalomalacije;

– kod Parkinsonove bolesti izmereni nivoi vitamina E (i C) u mozgu su normalni. Ovi pacijenti se spominju jer je kod njih: a) povećana lipidna peroksidacija u substanci nigri; b) nizak je nivo redukovanog glutationa; c) povećana je aktivnost superoksid dismutaze; d) izmenjen je metabolizam gvožđa; e) oštećena je funkcija mitohondrija usled oksidativnog stresa;

– normalno se visoke koncentracije vitamina E nalaze u plućima. U plućima stimuliše sintezu surfaktanta;

– Vitamin E smanjuje potrošnju kiseonika u distrofičnim mišićima. O ovom efektu vitamina E kod ljudi još se diskutuje;

– neophodan je za pravilno formiranje vezivnog tkiva;

– kod manjka vitamina E u glatkim mišićima uterusa i creva javlja se jedna varijanta lipofuscina (pigmenta).

Kod teških hipovitaminoza ceroid se nakuplja u miokardu i cirotičnoj jetri, a naročito u slučaju ciroze u sklopu siderofilije, tj. hemohromatoze;

– povećava lučenje hormona nadbubrežne žlezde;

– stimuliše proizvodnju gonadotropina u hipofizi (za polne žlezde);

– u placenti stimuliše proizvodnju horionskog gonadotropina;

– Vitamin E podiže nivo HDL- a u krvi, ali samo kod onih pacijenata koji su imali niske vrednosti HDL-a. LDL i VLDL snižava, za jednu četvrtinu do jedne petine. Pretpostavlja se da ćelijskoj membrani omogućuje da propusti holesterol i time ga učini dostupnim HDL- u. Najefikasniji je ukoliko su pacijenti mlađi od 35 god. i nisu teži više od 10% od idealne telesne težine. Prema drugim stidijama delovanje mu je potpuno nezavisno od: pola, starosti ili ishrane. Počinje da deluje za dvadeset dana ili za više od dvadeset dana za one koji su gojazni. Delovanje zahteva doze održavanja od 400 I.u./d vitamin E ukoliko ne postoji poremećaj odnosa HDL – LDL, a za osobe kod kojih je ovaj odnos poremećen doze održavanja iznose 600-800 I.u./d vitamin E;

– povećava tonus srčanog mišića. Jača zid kapilara;

– ima diuretska svojstva;

– povećava stvaranje zaliha glikogena. U dijabetičara zavisnih od insulina može doći do insulinske šok reakcije, ukoliko se dnevne doze vitamina E naglo povećavaju. Mnogi dijabetičari su uz veoma postepeno podizanje doza vitamina E smanjili dnevne potrebe za insulinom ;

– kod dijabetičara je nađen preterano visok nivo tromboksana (podstiču zgrušavanje krvi) i nizak nivo prostaciklina (sprečavaju zgrušavanje krvi), u trombocitima. Kod dijabetičara vitamin E nakon terapije od 2 – 3 meseca dovodi do pada i normalizacije nivoa tromboksana, a prostaciklini se dižu i dostižu takođe normalan ili čak nešto viši nivo.

Vitamin E ne samo kod dijabetičara već i kod ostalih reguliše odnose tromboksana i prostaciklina.

Kombinacija vitamina C i E znatno diže nivo prostaciklina u odnosu na nivo tromboksana u trombocitima;

– kod manjka vitamina E ne samo da je povećana agregacija trombocita, nego se posle 15 – 16 nedelja počinje proizvoditi veći broj trombocita. Oba stanja povećavaju šanse za nastanak tromboza. Ukoliko se uključi vitamin E u terapiju gubi se tendencija ka agregaciji trombocita, a broj trombocita pada na normalne vrednosti. Maksimalna doza koja se koristi u antiagregacijonom smislu iznosi 1.800 I.u./d. Ova doza je u stanju da agregaciju trombocita smanji za 50%. Veće doze od ove nemaju daljni efekat na agregaciju trombocita. Nikotin ubrzava agregaciju trombocita 10 minuta nakon popušene cigare. Zanimljivo je da pušenje iseckanog lišća od zelene salate ne ubrzava agregaciju. Davanjem vitamina E agregacija je bivala sve slabija do doze od 1.800 I.u./d, kada je bila svedena na 50%, ali daljnje povećavanje doze vitamina E nije delovalo na smanjenje agregacije trombocita.

Vitamin E štiti membrane ćelija od destruktivnog dejstva kiseonika. Naročito je osetljiva membrana eritrocita koja jako oslabi i biva podložna oštećenju u slučaju manjka vit E.

Vitamin E ima veliki afinitet za ćelijske membrane jer one sadrže velike količine nezasićenih masnih kiselina i drugih masti, a vitamin E spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Deluje kao stabilizator ćelijske membrane, odnosno ćelijskih membrana. Utiče na kretanje molekula u membrani, tj. na fluiditet membrane. Vitamin E dozvoljava da se proteini kreću slobodnije u membrani. Kod trombocita povećanje fluiditeta u membrani smanjuje agregaciju. Na isti način, na ćelijsku membranu, deluje i povišena temperatura. U dozi od 1.200 – 1.600 I.u./d u toku četiri nedelje agregativnost trombocita se smanjuje za 30 – 45%, a posle godinu dana smanjena je za više od 50%.

Možda je još značajnije njegovo terapijsko dejstvo da u dozi od 1.200 I.u./d rastvara već agregirane trombe. Reguliše odnose između tromboksana i prostaciklina (naročito značajno kod dijabetičara), ali se i molekula vitamina E savršeno uklapa sa molekulama polunezasićenih masnih kiselina, tako da blokira slobodna mesta za dejstva enzima;

– visoke doze vitamina E mogu isprovocirati ili pogoršati krvavljenje u slučaju subkliničkog ili jasnog manjka vitamina K;

– neophodan je u sintezi belančevina (a naročito za: kolagen, pokosnicu, skeletne mišiće i srčani mišić);

– aktivira sintezu belančevina placente, povećava sintezu enzima i hormona, stimuliše obrazovanje i ulazi u sastav hema, aktiviše eritropoezu, neophodan je za normalno ćelijsko disanje;

– hrana sa niskim sadržajem aminokiselina koje sadrže sumpor (naročito cistein) prouzrokuje tešku akutnu nekrozu jetre. Nedostatak vitamina E u hrani pojačava ovaj efekat. Pre nego što se razvije nekrotična lezija javljaju se metabolički poremećaji: 1) ovakva jetra može da koristi kiseonik u Warburgovom aparatu još 30 – 60 minuta, a onda potrošnja kiseonika pada; 2) kod prenekrotičnog stanja oskudna su tri glavna puta za korišćenje acetata putem jetre: ketogeneza, lipogeneza i oksidacija do CO2 (kao posledica respiratornog defekta). I metaboličke i histološke lezije se mogu sprečiti ukoliko se hrani doda cistein, vitamin E ili preparat “faktora 3” (aktivni selen; jedinjenje selena). U već nekrotičnoj jetri respiratorno slabljenje se može sprečiti direktnom infuzijom tokoferola u portalnu venu. Sprečavanje nekroze sa cisteinom na kraju je objašnjeno kontaminacijom cisteina sa aktivnim selenom, jer su primetili da je vitamin E i dalje neophodan i pored cisteina, za respiraciju. Iz svega je izveden zaključak: da bi se razvila nekroza jetre moraju nedostajati i vitamin E i selen. Nedostatak samo jednog od njih dovodi do blagog hroničnog oboljenja. U terapiji se uvek pored vitamina E daju i male količine aktivnog selena.

Napominje se da manjak vitamina E omogućuje odnosno pojačava nekrozu jetre kod već postojeće masne jetre, a koja je nastala usled nedostatka holina. Terapija je ista kao i gore navedena;

– Vitamin E- cistein- selen. Pacijenti lečeni jednim reaguju vrlo slično kao i na lečenje drugim. Vitamin E i cistein deluju kao prethodnici glutationa, a selen se nalazi u enzimu glutation peroksidazi. Vitamin E štiti od peroksidne oksidacije tamo gde prirodno ima malo glutation peroksidaze;

– kroz placentu slabo prolazi, ali je majčino mleko dobar izvor vitamina E;

– odojčad se malom telesnom težinom uvek imaju manjak vitamina E, a koji je naročito izražen ukoliko se hrane veštačkom hranom.

Kod nedonoščadi koja se hrane veštačkom hranom, bez vitaminskih dodataka razvija se: anemija, retikulocitoza, trombocitoza i edem.

Preporučeno je da u hrani za decu odnos vitamina E prema nezasićenim masnim kiselinama iznosi bar 0,4, a u hrani za odrasle ovaj odnos treba da iznosi bar 0,6 (što za čoveka od 70 kg. iznosi oko 20 – 30 mg/d vitamina E).

U slučaju pacijenata koji se nalaze na potpunoj parenteralnoj ishrani, a bez dodatka vitamina E, uvek nakon dve nedelje nivo vitamina E pada, a agregacija trombocita raste;

– usled nedostatka vitamina E kod žena može doći do rane resorpcije fetusa (resorpcijoni sterilitet), a u muškaraca se razvija atrofija spermatogenetskog tkiva i permanentni sterilitet;

– u toku rasta i razvoja neophodan je za funkciju enzima (tkivnu respiraciju);

– ublažava degenerativne promene (od kojih se neke razvijaju sa starenjem) u mišićnim, nervnim, jetrenim i polnim ćelijama;

– manjak vitamina E ili selena ili hroma može dovesti do razvoja katarakte. U tom slučaju kapljice masti se nakupljaju unutar oka, a nervni završeci u mrežnjači degenerišu ili bivaju potpuno uništeni u slučaju manjka vitamina E. Ovakve promene se naročito vide u starosti. Vitamin E i selen igraju bitnu ulogu u metabolizmu mrežnjače i kod nedostatka obadva starosne promene su znatno ubrzane;

– u pogledu imuniteta vitamin E podstiče proizvodnju antitela, ali podstiče i njihovu funkcionalnu aktivnost.

Naročito je važan za ćelijski imunitet. Podstiče proizvodnju limfocita, a neutrališe supstance koje su u stanju da limfocite drže “zarobljene”.

Potpomaže pasivni prenos antitela, tako da su novorođenčad čije su majke primale vitamin E u toku trudnoće imala znatno viši nivo antitela, od kontrolne grupe čije majke nisu primale vitamin E;

– neophodan je za normalnu funkciju svih mukoznih membrana;

– sprečava stvaranje nitrozamina i nitrozamida u debelom crevu (kao vitamin C u želudcu). Mereni u fecesu nitrozamini i nitrozamidi su se gubili pri dozama od: 120, 400 i 1.200 I.u./d vit E. Manje doze su bile potrebne pri kraju tretmanom vitaminom E, a zavisile su i od načina ishrane;

– kreatininurija ukazuje na nedostatak vitamina E;

– mangan pomaže utilizaciju vitamina B1 i vitamina E u ćelije;

– Vitamin E štiti ostale vitamine topive u mastima;

– primenjuje se u terapiji hipervitaminoze D;

– apsorpciju pomažu: vitamin A, B1, B- kompleks, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, užegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule;

Preporučene doze

muškarci – 8 – 10 mg/d alfa tokoferola

žene – 8 – 10 mg/d alfa tokoferola

trudnice i doilje – 10 – 11 mg/d alfa tokoferola

od 2 meseca do 4 god. – 10 I.u./d

4 god. i stariji – 30 I.u./d

trudnice i doilje – 30 I.u./d

– 1 I.u. vitamina E jednaka je 1 mg DL- alfa- tokoferol- acetata;

– toksična odnosno smrtna doza do 3.200 I.u./d nije poznata;

– u dozi od 800 I.u. primenjivan više godina nije izazvao neželjena dejstva;

– neorgansko gvožđe (npr. fero- sulfat) neutrališe efekte vitamina E i u terapiji treba ih odvojiti najmanje 8 časova. Organska jedinjenja gvožđa su sa toga aspekta mnogo bolja;

– u određivanju dnevne doze vitamina E, unošenje polunezasićenih masnih kiselina, naročito linolne, predstavlja najvažniji faktor, pod uobičajenim uslovima;

– oralnom primenom postižu se tri puta veće koncentracije u plazmi nego pri parenteralnom davanju. Parenteralno davan vitamin E bez obzira na tip jedinjenja (slobodan alkohol ili mononatrijum fosfat) i tip rastvarača (ulje ili voda) dovodi do vrlo laganog povišenja slobodnog tokoferola u plazmi;

– dnevna doza podeljena u više pojedinačnih doza dovodi do veće koncentracije u plazmi nego ista doza data jednom dnevno;

– u slučaju postojanja: hipertireoze, visokog krvnog pritiska, reumatskog oboljenja srca i dijabetesa početna doza vitamina E je 100 I.u. Dozu povećavati vrlo postepeno za po 100 I.u. na svakih 6 nedelja;

– sinergista je srčanih glikozida i može dovesti do toksičnih efekata na srcu ukoliko se primenjuje zajedno sa glikozidima;

– 3% krema vitamin E predstavlja 3% vit E u petrolejskom želeu;

– proizvodi koji na svakih 200 I.u. vitamina E sadrže 25 mikrograma selena povećavaju njegovu moć;

Klinika

…