(piridoksin; adermin; antidermatitni faktor kod pacova)
Hrana
Vitamin B6 u hrani: banane, celozrne cerealije, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, većina tamnozelenog lisnatog povrća, većina riba i školjki, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenične klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac, osušena džigerica
– belančevine životinjskog porekla (meso, mleko i jaja) nisu dobar izvor vitamina B6 u terapijskom pogledu jer imaju 2 – 3 x više metionina po jedinici težine od proteina biljnog porekla, sadrže relativno malo vitamina B6 (u odnosu na vitamin B6 biljnog porekla) i to u kombinaciji sa mastima;
– osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podgrvanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu disulfidpiridoksal;
Biohemija i uloga
U organizmu piridoksin se pretvara u mnogo aktivnije derivate: piridoksal i piridoksaminfosfat. U prirodi je ustvari smeša sva tri oblika. Piridoksalfosfat je prostetična grupa enzima koji učestvuju u:
a) dekarboksilaciji (kodekarboksilaza): tirozina, arginina, glutaminske kiseline i drugih aminokiselina. Reakcija dekarboksilacije glutaminske kiseline u gama- aminobuternu kiselinu je specifična za centralni nervni sistem. Gama- aminobuterna kiselina u mozgu se dalje metaboliše do ćilibarne kiseline, pomoću jedne rastvorljive dehidrogenaze koja zavisi od NAD. Glutamin- dekarboksilaza i proizvod dekarboksilacije gama-aminobuterne kiseline uglavnom se nalaze u sivoj supstanci. Gama- aminobuterna kiselina u centralnoj i perifernoj sinaptičkoj aktivnosti deluje kao regulator neuronske aktivnosti. Kod manjka vitamina B6 smanjena je i aktivnost dekarboksilaze glutaminske kiseline, a time i količina gama- aminobuterne kiseline. Ovaj manjak se okrivljuje za epileptiformne napade ,opisane pod tačkom 4), a koji se mogu kontrolisati primenom: a) vitamin B6; b) gama- aminobuternom kiselinom;
b) dezaminaciji (dezaminaze- vitamin B6 je koenzim): serina i treonina;
c) transaminaciji (kao koenzim – kotransaminaza) – tu se piridoksalfosfat pretvara u piridoksamin fosfat. Ova reakcija je reverzibilna. Ovaj sistem za prenos amino grupa, između pojedinih aminokiselina (stvaraju se biogeni amini), analogan je sistemu za prenos vodonika, a u kome učestvuju riboflavin i niacinamid. Vitamin B6 je neophodan u metabolizmu triptofana do niacina. U slučaju manjka vitamina B6 (tritofan se u tom cilju inače daje kao test doza) u mokraći se pojavljuje ksanturenska kiselina i drugi intermedijarni produkti metabolizma triptofana. Osim što iščezava iz mokraće prilikom davanja vitamina B6 ksanturenska kiselina iz mokraće iščezava i prilikom davanja čistog vitamina B12;
d) transsulfuracija – vitamin B6 prenosi sumpor sa metionina na serin, da bi se formirao cistein. Za proces udaljavanja sumpora sa cisteina ili homocisteina koji je katalizovan enzimima desulfhidrazama takođe je potreban piridoksalfosfat kao koenzim;
– u visokim dozama utiče na aktivnost ekstrapiramidalnog sistema. Ovo se objašnjava naročito aktivnim metabolizmom proteina u ovom delu nervnog sistema;
– piridoksalfosfat učestvuje u transportu aminokiselina iz creva u krvotok, u transportu aminokiselina iz krvi u ćelije i u sintezi belančevina;
– neophodan je kao i vitamin B5 za sintezu hema u hemoglobinu i citohromima (porfirini);
– učestvuje u sintezi holina, preko serina, dekarboksilacije i stvaranja etanolamina;
– reguliše brzinu sinteze prostaglandina;
– efekti vitamina B6 delom su rezultat povećanog histaminskog dejstva;
– koenzim je u nešto više od sto enzima;
– učestvuje u metabolizmu esencijalnih masnih kiselina;
– ima antiagregaciono dejstvo;
– 4- piridoksinska kiselina (4- PA supstanca; 2- metil- 3- hidroksi- 4- karboksi- 5- hidroksi- metil piridin) predstavlja proizvod metabolizma vitamina B6. Ukoliko se urinom izlučuje u smanjenoj količini označava manjak vitamina B6 u organizmu. Na ovom mestu je interesantno povući paralelu sa još jednim rezultatom u vezi supstance 4- PA. Naime verovatnoća recidiva karcinoma dojke daleko je veća kod pacijentkinja koje su urinom izlučivale manje količine supstance 4- PA, nego kod onih koje su izlučivale više supstance 4- PA;
– koncentracija eritrocitne glutamin oksalsirćetne transaminaze (EGOT) je snižena u slučaju manjka vitamina B6;
– manjak vitamina B6 ima osnovnu ulogu u nastanku ateroskleroze i arterioskleroze. Prvobitno oštećenje u arterijama izaziva toksična supstanca homocistein, koja je proizvod razlaganja aminokiseline metionina. Kada su koncentracije vitamina B6 uobičajene on deluje kao koenzim, tj. brzo konvertuje homocistein u cistationin koji nije toksičan i koga organizam bezbedno koristi. Homocistein kao toksična aminokiselina izaziva degeneraciju i odvajanje endotelnih ćelija arterije. Arterija reaguje sintezom novih ćelija i novog veziva, koje akumulira lipide (holesterol i trigliceride naročito). Ova formacija se naziva aterom. Zbog istog događaja i u bubrežnim arterijama luči se renin koji opet dovodi do povećanja pritiska. Zvanično se kao uzročnici smatraju holesterol i lipoproteini koji prenose holesterol, ali određeni eksperimenti su pokazali da to nije tačno. Naime lipoproteini su ubrizgavani direktno u zid arterije, ali bi se on brzo očistio. Nikada nije dokazano da holesterol onako kako se prenosi u krvi izaziva oštećenje. Međutim kada dođe do oštećenja usled homocisteina i holesterol u krvi tada ima tendenciju porasta. Životinjama kojima je davan metionin ili homocistein brzo su se razvijale aterosklerozne promene u slučaju potpunog isključenja vitamina B6. U istom eksperimentu životinje su bile potpuno zaštićene od metionina ili homocisteina i nisu razvijale aterosklerozne promene na krvnim sudovima ukoliko im je istovremeno davan vitamin B6. Metionin je inače esencijalna aminokiselina neophodna naročito za rast;
– Vitamin B6 je kofaktor za enzim koji aminokiselinu ornitin prevodi u glutamat. U naslednoj očnoj bolesti giracionoj atrofiji dolazi do nagomilavanja aminokiseline ornitina zbog slabljenja aktivnosti ovog enzima. Davanjem vitamina B6 u velikim dozama kod izvesnog broja pacijenata uspeva se sprečiti slepilo. To su verovatno oni pacijenti kod kojih genetska ekspresija za ovaj enzim nije svedena na nulu. Lizin koji je inače bio nizak raste;
– od vitamina B6, vitamina C i amino kiseline metionina zavisi pretvaranje aminokiseline lizina u karnitin;
– vitamin B6 prevodi vitamin B1 u biološki aktivnu formu;
– potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12;
– povećava utilizaciju (iskorištavanje) magnezijuma u ćelije. Eksperimentalno je dokazano da su posle četiri nedelje primene 2 x 100 mg/d vitamina B6 količine magnezijuma u ćelijama bile više nego udvostručene;
– ima izrazito anaboličko dejstvo;
– u slučaju visokoproteinske ishrane potrebe za vitaminom B6 se povećavaju;
– toleranciju na glukozu može da vrati skoro do normale i zato ga treba oprezno primenjivati kod šećerne bolesti;
– u slučaju manjka vitamina B6 produkcija suza je smanjena, a mikrobi u suzama, u konjuktivalnoj vreći, žive 30 – 37% duže;
– neophodan je pri proizvodnji hlorovodonične kiseline;
– deluje kao prirodni diuretik;
– ukoliko postoji smanjena koncentracija vitamina B6 smanjena je proizvodnja i limfocita i antitela;
– deo dnevnih potreba vitamina B6 obezbeđuje se bakterijskom sintezom u crevima;
– aktivno se transportuje kroz placentu i luči se mlekom;
– apsorpciju pomažu: linolna kiselina, vitamini B1 , B2, B5, B- kompleks, vitamin C, natrijum i magnezijum, a apsorpciju odmažu: duvan, kafa i alkohol. Koncentracije vitamina B6 u serumu smanjuje: izloženost radijaciji, phenobarbiton, phenytoin, primidon, diuretici (neki), cycloserin, isoniazid (potpuni nedostatak vitamina B6), hydralazin (fenelzin; hydrazin; antagonist vitamina B6), tartrazin (boja za hranu i lekove; antagonist vitamina B6 ), oralne kontraceptivne pilule (potpuni nedostatak vitamina B6), dezoksipiridoksin (antimetabolit piridoksina), penicillamin. Povećana potreba za vitaminom B6 postoji kod terapije sa chloramphenicol-om. Male doze vitamina B6 mogu ometati aktivnost L- dope, ali ne i drugih antiparkinsonika (kod Parkinsonove bolesti). Ublažava suvoću usta i probleme sa mokrenjem izazvane tricikličnim antidepresivima;
Preporučene doze
muškarci – 1,8 – 2,2 mg/d
žene – 1,8 – 2,0 mg/d
trudnice i doilje – 2,3 – 2,4 mg/d
od 2 meseca do 4 god. – 0,7 mg/d
4 god. i stariji – 2,0 mg/d
trudnice i doilje – 2,5 mg/d
– jedini u vodi topivi vitamin sa izraženom toksičnošću;
– dnevne potrebe povezane su sa unetom količinom proteina u hrani. Odnosno više proteina veće su i potrebe za vitaminom B6;
– ukoliko odojčad unose 0,3 mg/d vitamina B6 nema simptoma deficijencije koji se pojavljuju ukoliko odojčad unose manje od 0,1 mg/d;
– u pojedinim opisanim slučajevima bilo je potrebno 2,0 – 5,0 mg/d B6 da bi se sprečile konvulzije;
– potrebe su povećane za vreme izrazitog rasta u pubertetu ili prilikom izrazitih fizičkih napora;
– u slučaju tuberkuloznih pacijenata koji su lečeni hidrazidom izonikotinske kiseline javlja se: a) neuritis u 2 – 3% pacijenata koji su primali konvencijonalne doze 2 – 3 mg/d; b) neuropatija u 40% pacijenata koji su primali 40 mg/d. Dokaz da je metabolizam triptofana poremećen je izlučivanje ksanturenske kiseline mokraćom. Minimalna terapijska doza u slučaju ovakvih pacijenata iznosi 50 mg/d vitamina B6;
– poremećaj u metabolizmu aminokiseline triptofana koji nastaje prilikom korištenja kontraceptivnih pilula na bazi steroida može se otkloniti vitaminom B6 u dnevnoj dozi od 50,0 mg;
– doze, za odrasle, koje se mogu primeniti bez bojazni od toksičnosti kreću se od 10,0 – 50,0 mg/d kod i.m. ili i.v. primene. Doze od 2.000 mg/d korištene više meseci ili godina izazivaju prolaznu perifernu senzornu neuropatiju (obamrlost nožnih prstiju) i vertiginozni sindrom;
– kod doilja prilikom primene visokih doza vitamina B6 (200 – 600 mg/d) mleko može da usahne;
– jednokratne doze vitamina B6 u dozi od 50.000 mg/d kod trovanja isoniazidom nisu izazvale teže propratne efekte;
– kod diabetes mellitusa potrebna je opreznost prilikom primene vitamina B6;
– kod Parkinson- ove bolesti i terapije sa L- dopom, ali ne i dr. antiparkinsonicima, treba isključiti vitamin B6;
Klinika
Hipovitaminoza B6 – reverzibilna mikrocitna hipohromna anemija, sa visokim sadržajem gvožđa u serumu. Uz nju je moguća hemosideroza: jetre, slezine i koštane srži. U drugim slučajevima može nastati anemija sa intramedularnom hemolizom. Moguć je nastanak gubitka mišićne kontrole, mišićna slabost, grčevi u mišićima, dermatitis, akne, gubitak kose, stomatitis, pad mogućnosti memorisanja, artritis;
– kod trudnica, odojčadi i male dece kod manjka vitamina B6 može doći do oštećenja centralnog nervnog sistema, sa epileptiformnim konvulzijama i EEG promenama (3 – 5/ 1.000 novorođenčadi). Tokom detinjstva osim što nastaju konvulzije deca pokazuju hiperiritabilnost i gastrointestinalne poremećaje. Nakon terapije sa vitaminom B6 i kliničke i EEG promene brzo se gube;
– koristi se u terapiji anemije u prvom trimestru trudnoće;
– kod odojčadi i male dece osim konvulzija i anemije koja reaguje na vitamin B6 oboljenja koja još reaguju na piridoksin su:
1) ksanturenska acidurija- koja reaguje na vitamin B6;
2) primarna cistationurija i homocistinurija, a koja nastaje kao rezultat primarnog nedostatka cistationin sintetaze (mega doze vitamin B6, 10 – 100 puta veće od fizioloških);
– agranulocitoza;
– kod manjka vitamina B6 dolazi do zastoja u rastu, naročito u vreme puberteta;
– seboroični dermatitis i upala jezika su takođe jedne od menifestacija manjka vitamina B6;
– neurodermatitis;
…
Više o vitaminu B6 možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.
