Minerali su neophodni za apsorpciju vitamina. Da bi se povećala apsorpcija minerala oni se vezuju za amino kiseline i ovaj proces se naziva helacija (heliranje minerala). Minerali su podeljeni prema značaju i količini u telu na: esencijalne, esencijalne u tragovima, verovatno esencijalni u tragovima i neesencijalni u tragovima. Isključivo prema količini dele se na: makroelemente i mikroelemente.
Jedna trećina enzima za svoj rad treba metale, a najveći broj oligoelemenata su metali. Jednom enzimu odgovara jedan određeni oligoelement. Ponekada taj oligoelement može biti zamenjen sa drugim oligoelementom, pod uslovom da ima ista svojstva u odnosu na valenciju i atomsku težinu.
Svi esencijalni elementi u tragovima postaju otrovni ukoliko ih uzimamo u suvišku. Međutim osim u hrani oligoelementi mogu da se nalaze i u vazduhu. Na primer na morskoj obali, u isparenju morske vode ima puno joda i magnezijuma. Kobalt, magnezijum, bakar, cink, hrom i selen nalaze se pre svega u klicama zrna i njihovim opnama. Upotreba isključivo belog brašna i rafiniranih proizvoda vodi njihovom hroničnom nedostatku. Deficit verovatno esencijalnih elemenata (svih: nikl, silicijum, kalaj i vanadijum) uslovljava sporiji rast u dece.
Oligoelementi osim što aktiviraju enzime mogu i da koče njihovu funkciju, što zavisi od koncentracije i sredine u kojoj deluju. Ukoliko se srce obliva (Ringer) sa 0,75% NaCl ono prestaje da radi. Ukoliko se potome oblije sa 0,0125% CaCl2 srce ponovo počinje da radi, mada ne normalnim ritmom. Dodavanjem 0,01% KCl i male količine Na- bikarbonata (da bi se podesio pH) srce ponovo počinje da kuca sasvim normalnim ritmom.
Sličan efekat ogleda se i na mikroorganizmima. Za uzgoj mikroorganizama najbolji je 0,00145 M CaCl2 pri pH 6,0, a 0,725 M NaCl i 0,435 M CaCl2 i više molarnosti su izrazito toksične za E. colli pri svim pH vrednostima. Rastvori koji sadrže mešavinu tih rastvora u različitim količinama pokazuju antagonističko dejstvo i teže da zaštite bakterije od toksičnog dejstva koja pokazuju svaka za sebe. Nikl, kobalt, cink, kadmijum i mangan su toksični za E. colli, a veća količina magnezijuma ublažila je tu toksičnost. Ukoliko nema magnezijuma pomenuti elementi su toksični u vrlo niskim koncentracijama. Kobalt podstiče rast Clostridium perfringens.
