Vitamin P – bioflavonoidi
(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara) Hrana – citrusni bioflavonoidi (ima oko 40 citrusnih bioflavonoida): limun, narandža, mandarina i grejpfrut. Nalaze se u kori, belom sunđerastom sloju ispod kore i u membranama između segmenata ploda; Biohemija i uloga To je grupa jedinjenja biljnih glikozida, flavona i flavonola, koju čine: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin, eriodiktin (narandža i limun), tangeretin (mandarina), kvercetin, kvercitrin, miricitrin, naringin (u grejpfrutu), askorutin, epikatehin, venoruton, troksevazin itd.; – postoji više stotina različitih bioflavonoidnih...
Nastavak teksta »
Vitamin K
(antihemoragični vitamin; faktor dugovečnosti) Hrana – u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku; – nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil; – siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci; – nestabilan je u alkalijama i na svetlu; Biohemija i uloga Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi...
Nastavak teksta »
Vitamin J
(holin) Hrana Biohemija i uloga Teško se može svrstati u vitamine. Naš organizam je u stanju da ga sintetiše metilisanjem holamina; – za nervnu aktivnost neophodan je acetilholin (parasimpatikus) koji se sintetiše iz holina i sirćetne kiseline. Acetilovanje holina vrši acetil- CoA, u prisustvu enzima holin- acetilaze. Acetilholin esteraza razgrađuje acetilholin; – eritrociti takođe imaju holin- acetilazu i acetilholin esterazu. Ukoliko se izvrši inhibicija holin acetilaze eritrociti gube sposobnost selektivnog permeabiliteta i nastaje hemoliza; – skeletni mišići,...
Nastavak teksta »
Vitamin F
(esencijalne masne kiseline) Hrana b) linolenska kiselin se nalazi u istim, ali i u lanenom ulju; c) arahidonska kiselina se nalazi u istim uljima kao i linolna kiselina, a naročito u ulju od kikirikija; – pšenične klice, suncokretovo zrno, suncokretovo ulje, biljna ulja, noćur, puter; – bitno je napomenuti da sva ova ulja da bi sačuvala esencijalne masne kiselina moraju biti ceđena na hladno; Biohemija i uloga Esencijalne masne kiseline: linolna, linolenska i arahidonska kiselina su...
Nastavak teksta »
Vitamin E
(tokoferol; antisterilitetni vit.) Hrana – od svih liposolubilnih vitamina on je najotporniji prema: toploti, kiseoniku, oksidaciji i UV svetlu; – konzervisanjem se gubi oko 65%. Hladnoćom (zamrzivač) se uništava. Mlevenjem (mehanički) se uništava. Oksidiše se: u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa, u alkalijama i UV svetlom; – klice pre mlevenja treba izvaditi i koristiti u obliku griza; Biohemija i uloga Vitamin E je antioksidans u oksidoredukcionim procesima metabolizma ugljenih hidrata, masti, fosfata i...
Nastavak teksta »
Vitamin D
(grupa jedinjenja- steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin) Hrana – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka; – aktivni oblici vitamina...
Nastavak teksta »
Vitamin C
(askorbinska kiselina) Hrana – šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od narandže; – gde ima najviše hlorofila tu ima i najviše vitamina C, a i karotina. Ukoliko se od korena ide bliže lišću i ukoliko je lišće zelenije , utoliko ima više askorbinske kiseline. Svojim postankom ovaj vitamin je direktno vezan za hlorofil. Po bogastvu sa vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi; – najmanje ga ima u podzemnim organima biljke, ali...
Nastavak teksta »
Vitamin I – Inozitol
(inozitol; anti- alopecija faktor kod miševa) Hrana Biohemija i uloga Vitamin I je ciklični šestovalentni alkohol, C6H6(OH)6. U obliku estera sa fosfornom kiselinom (fitinske kiseline) učestvuje u metabolizmu masti. Neophodan je za formiranje lecitina. Lecitin i žučne kiseline su neophodne da bi holesterol ostao rastvoren u žučnoj kesi. Zajedno sa holinom ima lipotropno dejstvo. Formira lipide koji sadrže inozitol. Neophodan je u metabolizmu masti i holesterola; – ima 9 izomera. Mio- inozitol (u mesu) je najvažniji i...
Nastavak teksta »
Vitamin H’ – PABA
(PABA- para- aminobenzoeva kiselina; vitamin Bx) Hrana Biohemija i uloga PABA je deo molekule folne kiseline; – učestvuje kao koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina; – učestvuje u procesu formiranja eritrocita; – intestinalni mikroorganizmi mogu da sintetišu PABA, a PABA pomaže mikroorganizmima u tankom crevu čoveka da sintetišu folnu kiselinu; – predstavlja faktor rasta za izvesne mikroorganizme; – spada u grupu promotora rasta; – pruža najbolju zaštitu od UV zračenja i to UVB (izazivaju opekotine), a propušta...
Nastavak teksta »
Vitamin H – Biotin
(biotin; faktor protiv štetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R) Hrana – u donjem delu tankog creva bakterije su u stanju da ga sintetišu, dok se apsorpcija vrši u višim partiama; Biohemija i uloga Vitamin H (biogeni amin) deluje kao koenzim karboksilaza, enzima koji katalizuju “fiksaciju” ugljendioksida. Nakon što ugljen dioksid dođe u vezu sa biotinom, ugljen dioksid može da se premesti na acetil- CoA (acetil- CoA karboksilaza), nakon čega nastaje malonil- CoA. Ovo je važan stupanj...
Nastavak teksta »
Liponska kiselina
(tiooktanska kiselina; protogen; faktor prenosa acetata) Biohemija i uloga Liponska kiselina je blisko povezana sa tiaminom u početnom stadijumu dekarboksilacije alfa- keto kiselina. Učestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u acetat uz tiamin; – masna kiselina koja je veoma bitna komponenta u metabolizmu. Sadrži sumpor (visokoenergetska sumporna veza, slična vit B5) i aktivna je u veoma malim količinama. Hemijski to je 6,8- ditiooktanska kiselina; – aktivira enzime ciklusa trikarbonske kiseline; – intenzivira sintezu ATP-...
Nastavak teksta »
Vitamin B12
(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castl- e) Hrana – razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije; Biohemija i uloga Crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Intrisinc faktor koga luči želudac (parijetalne ćelije kardije i fundusa) i HCl neophodni su za apsorpciju vitamina B12 koja se obavlja (uglavnom) u distalnom delu ileuma, u prisustvu kalcijuma i uz pH 5 – 7. Dva mola kobalamina vezuju se sa jednim molom intrising faktora. Kompleks...
Nastavak teksta »
