Vitamini

Vitamini (na latinskom vita = život) predstavljaju bilo koju kompleksnu organsku supstancu koja se prirodno nalazi u biljnom i životinjskom svetu i esencijalna je u malim količinama za metaboličke procese.

Čovek u dovoljnoj količini ne može da sintetiše ni jedan vitamin, a pojedine uopšte ne može da sintetiše, tako da se moraju unositi sa hranom. Današnji način proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku zagađenost sredine i stresogeni način života koji vodimo, uslovljavaju potrebu za dodatnim količinama vitamina.

U ljudskom telu kao koenzimi u mnogim enzimskim sistemima javljaju se metali i vitamini (ili supstance nastale od vitamina, npr. tiamindifosfat koji nastaje u reakciji između tiamina i fosforne kiseline). Molekula alkoholdehidrogenaze, koja u jetri katalizira oksidaciju alkohola u acetat, sadrži dva atoma cinka. Cisteaminoksidaza sadrži atome: gvožđa, bakra i cinka. Nikotinamid, jedan oblik vit B3, čini delove dvaju važnih koenzima: difosfopiridinnukleotida i trifosfopiridinnukleotida. Ovi se koenzimi javljaju u više od dvesta enzimskih sistema. Svi ostali vitamini izuzev vit C takođe služe kao koenzimi.

Jedni su topivi u mastima (A, D, E, F i K) i deponuju se u čovečijem organizmu. Drugi su topivi u vodi i deponuju se u minimalnim količinama. Sve vitamine i oligoelemente treba uzimati uz hranu ili posle jela, više puta dnevno jer se na taj način znatno povećava stepen apsorpcije. A, D, E, F i K vitamine treba uzimati uz masnu hranu. U slučaju manjka jednog vitamina svi drugi se teže koriste. Prilikom davanja jedne specifične kombinacije vitamina, za jednu određenu bolest, uvek treba dati i jedan multivitaminski preparat. Svi se izlučuju sa mokraćom izuzev vitamina A, D i E, koji se uglavnom izlučuju sa fecesom. Kako se vitamini topivi u vodi izlučuju četiri časa nakon uzimanja da bi se u toku dana obezbedilo kontinuirano dejstvo vitamini se u poslednje vreme proizvode u obliku mikrogranula, iz kojih se postepeno oslobađaju.

Izuzetna terapiska efikasnost bez neželjenih posledica ili uz minimalne neželjene posledice (A, B3, B6, D i K) kod megadoziranja, svoje objašnjenje nalazi upravo u činjenici da čine normalne delove čovečijeg metabolizma. U mnogim slučajevima terapijski efikasno može se delovati isključivo vitaminima. Njihova primena nikada nije kontraindikacija za istovremeno davanje drugih hemioterapeutika. Naprotiv neželjena dejstva hemioterapeutika uz vitamine svode se na minimum. Efikasnost hemioterapeutika znatno se povećava. Pacijenti koji su na “hroničnim” terapijama iste uz vitamine ili svode na minimum ili potpuno isključuju.

U toku lečenja hipovitaminoza koristi se visokoproteinska i visokovitaminska dijeta. Uz nju se daju vitamini prema indikacijama u dozama 5 – 10 puta većim od potreba za održavanje. Dijete inače takođe mogu dovesti do manjka izvesnih vitamina i oligoelemenata. Tako dijeta bogata proteinima, a siromašna ugljenim hidratima dovodi do manjka: vit A, C, gvožđa i kalcijuma. Izbalansirane dijete dovode do manjka: B- kompleksa i kalcijuma.