Vitamin B5

Pečurke – veoma bogat izvor vitamina B5

(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)

Hrana

Vitamin B5 u ishrani: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac

– lako se razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55%, kuvanjem mesa 33%, zamrzavanjem se gubi 37 – 57%, a konzervisanjem 46 – 78% vitamina B5. Dečija hrana prerađena i pasirana obezbeđuje 25% potrebne količine vitamina B5;

Biohemija i uloga

Sastavni je deo koenzima A (koenzim je kod reakcije acetilovanja). U reakcijama u kojima učestvuje CoA, vezivanje metabolita aktiviranog koenzimom vrši se na sulfhidrilnoj grupi (SH), koja pripada panteteinu, preko visokoenergetske sumporne veze (to je struktura slobodnog (redukovanog) koenzima- CoA.SH, gde je naglašena reaktivna SH grupa koenzima) kao sastavni deo koenzima A:

a) koenzim A + acetat = acetil koenzim A (aktivni acetat) = sirćetna kiselina (nastaje iz: ugljenih hidrata, masti i mnogih aminokiselina), a ona dalje: a*) sirćetna kiselina + oksalsirćetna kiselina = limunska kiselina (koja otpočinje ciklus limunske kiseline);

a**) sirćetna kiselina + holin = acetilholin;

a***) sirćetna kiselina + lekovi sulfonamidnog tipa = acetiluju se pre izlučivanja;

b) derivat koenzima A je aktivni sukcinat (sukcinil- CoA). Nastaje u procesu dekarboksilacije alfa- ketoglutarata u ciklusu limunske kiseline. Aktivni sukcinat + glicin = učešće u prvom stupnju biosinteze hema (zato usled manjka vitamina B5 imamo anemiju zbog teškoća u formiranju sukcinil- CoA);

c) učestvuje u metabolizmu masti (u oksidaciji masnih kiselina). Fragmenti od dva ugljenikova atoma nalaze se u obliku acetil- CoA koji može:c*) dirktno ući u ciklus limunske kiseline iz kojeg se na kraju oslobađa ugljen dioksid i voda;

c**) sjedinjuju se, formirajući ketonska tela u koje spadaju: acetoacetat, D- beta- hidroksibutirat, aceton (ketoni; acetonska tela);

– slična visokoenergetska sumporna veza nalazi se i u derivatima liponske kiseline;

– značajni deo vitamina B5 u ćeliji vezan je za protein u jedinjenju poznatom kao “protein koji nosi acil grupu” (ima jednu SH grupu, a to je fosfopanteteinski deo CoA), a koji predstavlja koenzim potreban u sintezi masnih kiselina (CoA učestvuje i u katabolizmu masnih kiselina);

– acetil- CoA je prekursor holesterola i na taj način i steroidnih hormona (manjak vitamina B5 veoma je bitan za nastanak anatomskih i funkcionalnih promena u nadbubrežnoj žlezdi);

– katalizira stvaranje melanina i na taj način utiče na pigmentaciju kože;

– spada u grupu antistresnih vitamina. Ukoliko je uziman vitamin B5 nakon stresa zabeležen je: manji pad broja belih krvnih zrnaca, koncentracije vitamina C (koga stres sagoreva) bile su znatno više, lučili su manje mokraćne kiseline, a koncentracije holesterola bile su niže. Kada je davan jedan dan pre i pet dana nakon operacije zapažen je brži oporavak, sa manje mučnine i povraćanja. Davanjam vitamina B5 eksperimentalnom pacovu pre, u toku i nakon izlaganja Rendgen zracima životni vek je bio produžen dvesta puta;

– kod manjka vitamina B5 postoji hipoglikemija i osetljivost na insulin;

– manjak vitamina B5 može uzrokovati masnu jetru (isto može manjak vitamina B6 ili manjak esencijalnih masnih kiselina);

– neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema;

– u aktivaciji aminokiselina valina i leucina učestvuje CoA;

– CoA je metabolički aktivni oblik vitamina B5 i osim nabrojanih biohemijskih funkcija on vrši: utilizaciju piruvata i acetata, učestvuje u sintezi citohroma, dezoksiribonukleinske kiseline, ribonukleinske kiseline, adenozintrifosfata i fosfolipida;

– neophodan je za korištenje PABA-e i holina;

– nivo CoA kod kolitisa u debelom crevu je nizak i ako je u krvi normalan;

– produkcija antitela je snižena kod manjka vitamina B5;

– vitamin B5 je aktivator sporih biohemijskih procesa;

– crevne bakterije mogu sintetisati B5;

– apsorpciju pomažu: B- kompleks, vitamin B6, B11, B12, C, H (biotin) i sumpor, a odmažu: kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju nivo vitamina B5 u organizmu;

Preporučene doze

muškarci – 4 – 7 mg/d

žene – 4 – 7 mg/d

trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 5,0 mg/d

4 god. i stariji – 10,0 mg/d

trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d

– nema podataka o postojanju toksične, odnosno smrtne doze;

– potrebe se udvostručavaju u slučaju: fizičkog rada, operacija, povreda i gastrointestinalnih infekcija;

– kontraindikovana je primena vitamina B5 kod hemofilije;

Klinika

Hipovitaminoza B5 – manifestacije na gastrointestinalnom traktu: gastritis i enteritis sa dijarejom, na koži: kornifikacija (orožavanje), depigmentacija, deskvamacija, alopecija i u nadbubrežnoj žlezdi: gube se lipoidne supstance iz korteksa i ako stanje potraje može doći do akutne adrenalne kortikalne insuficijencije, nekroze i krvavljenja u korteksu. Anemija;

– masna jetra;

– kolitis;

– nedostatak drugih vitamina grupe B maskira svaki karakteristični znak nedostatka vitamina B5;

– neophodan je za normalan: ritam srca, digestiju u želucu i pumpanje pluća (alveolarnu tenziju). Aritmija može i ne mora postojati, ali je zato povišeni krvni pritisak mnogo češća manifestacija manjka vitamina B5 ;

– hipoglikemija;

– stres;

…