Sumpor

Hrana

Sumpor u ishrani: meso, riba, živina, jaja, sirevi, mleko, luk, detelina (lucerka), slačica

Biohemija i uloga

– amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin;

– enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa;

– organska jedinjenja sumpora: heparin, glutation, insulin, keratin (protein), tiamin, biotin, ergotionein, tauroholna kiselina, sulfocianid;

– konjugati sumpora: fenolski estri, indoksil sulfat, hondroitin sulfat u hrskavicama, tetivama i matriksu kostiju;

– u enzime koji imaju tiolne grupe spadaju: karboksilaza, transaminaza, neke dehidrogenaze itd.

– aktivnost CoA zavisi od prisustva tiolnih grupa u molekulu;

– neorganski sumpor u malim količinama nalazi se u krvi i drugim tkivima;

– pomaže jetri u lučenju žuči;

– sa B – kompleksom deluje na bazalni metabolizam;

– poznato je više vrsta penicilina. Svi penicilini su jake jednobazne kiseline koje sadrže i jednu amino kiselinu sa sumporom (osnovna jedinica građe kod svih je ciklično jedinjenje penin);

– neki enzimi, koji se nalaze u biljkama, sadrže sumpor i imaju fermentativne osobine: papain, bromalin i ficin. Prva dva se proizvode u farmaceutskoj industriji.

Iz beloga luka izolovan je sulfooksid alin. Sulfooksidi su jedinjenja (R – SO – R) koja imaju jaku oksidacionu sposobnost i deluju na aktivnost enzima sa SH grupom, kao što je ribonukleaza.

U biljkama su nađene materije koje sadrže sumpor i koje mogu da izazovu gušavost;

Preporučene doze:

– sa adekvatnim unosom proteina obezbeđuju se dovoljan unos sumpora;

Klinika

– amino kiseline koje sadrže sumpor (cistin, metionin) korisne su u terapiji Wilsonove bolesti;

– vitamin C i cistein u odnosu 3 : 1 preporučuju se pušačima i alkoholičarima;

– cistein pruža izvestan stepen zaštite od X- zračenja i nuklearnog zračenja.