Selen
faktor 3 Hrana Biohemija i uloga “faktor 3” je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru (pogledati biohemija vitamina E). Seleniti pružaju kompletnu zaštitu protiv nekroze jetre, ali za sprečavanje respiratornog slabljenja neophodan je i vitamin E. Moć cisteina da spreči nekrozu jetre potiče od kontaminacije preparata sa “faktorom 3”; – selen ulazi u sastav enzima glutation peroksidaze koji katalizuje oksidaciju redukovanog glutationa u oksidirani glutation, a oksidirani glutation se redukuje pomoću glutation reduktaze. Redukovani...
Nastavak teksta »
Molibden
Hrana Biohemija i uloga – ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem; – uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija; – učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja...
Nastavak teksta »
Kobalt
Hrana Biohemija i uloga – sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12; – ulazi u sastav enzima: metilmalonil CoA mutaze, metiltetrahidrofolat oksidoreduktaze, homocistein metiltransferaze i ribonukleozil reduktaze; – deluje blokirajuće na enzime koji sadrže gvožđe; – učestvuje u razaranju peroksida; – za normalan sastav hemoglobina osim bakra i gvožđa neophodan je i kobalt; – kobalt, gvožđe, bakar i vanadijum učestvuju u stvaranju elemenata krvi; – previše kobalta može dovesti do uvećanja tiroidne žlezde; – koncentriše se u...
Nastavak teksta »
Hrom
(faktor tolerancije glukoze- FTG) Hrana – belo brašno i rafinirani šećer nemaju FTG (favorizuju pojavu šećerne bolesti); Biohemija i uloga – čovečije telo sadrži 10 – 20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijskim jedrima, a drugim je inkorporiran u vrlo aktivni organski molekul koji se naziva FTG. FTG se nalazi deponovan u jetri. Nakon unošenja, u organizam, ugljenih hidrata u krvi se povećava procenat hroma kao i insulina. Ovo povećanje...
Nastavak teksta »
Cink
Hrana – boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast; Biohemija i uloga – neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće; – kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za...
Nastavak teksta »
Sumpor
Hrana Biohemija i uloga – amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin; – enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa; – organska jedinjenja sumpora: heparin, glutation, insulin, keratin (protein), tiamin, biotin, ergotionein, tauroholna kiselina, sulfocianid; – konjugati sumpora: fenolski estri, indoksil sulfat, hondroitin...
Nastavak teksta »
Hlor
Hrana Biohemija i uloga – glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti; – visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u cerebrospinalnom likvoru. Želudačni sok ima 0,25 – 0, 5% HCl (0,1 – 0,2 mol/l HCl), a što odgovara pH 1 – 1,5. Hlorovodonična...
Nastavak teksta »
Jod
Hrana Biohemija i uloga – neophodan je u sintezi tiroidnih hormona. Tiroidna žlezda prima jod u obliku jodida koje oksidiše peroksidaza u elementarni jod. Jod se spaja sa aminokiselinom tirozinom u hormonski inaktivni dijodtirozin. Tiroksin nastaje vezivanjem dve molekule dijodtirozina (uz istovremeno otcepljivanje bočnog lanca); – depo je u tiroidnoj žlezdi; – utiče na prednji deo hipofize i sprečava inkreciju tireotropnog hormona (slično kao tiroksin i dijodtirozin). Jod verovatno smanjuje i delovanje tireotropnog hormona; – u našem...
Nastavak teksta »
Magnezijum
Hrana – u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline); Biohemija i uloga – deluje direktno na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića; – u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca; – u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik); – na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu...
Nastavak teksta »
Bakar
Hrana Biohemija i uloga – bakar je jedan od najznačajnijih katalizatora u našem organizmu; – učestvuje u formiranju kostiju; – održava mijelin u nervnom sistemu; – prisutan je u dva ključna enzima aerobnog metabolizma: citohrom C oksidazi i superoksid dismutazi. Superoksid dismutaza nalazi se u citosolu. Ona katalitički odstranjuje slobodni radikal jona superoksida (O2-) koji nastaje u aerobnom metabolizmu. Na taj način ona štiti ćelijske membrane. Osim bakra ona sadrži i cink. U mitohondrijama ćelija postoji isti...
Nastavak teksta »
Kalijum
Hrana Biohemija i uloga – jedan je od retkih elemenata koji pokazuje prirodnu radioaktivnost. U prirodi se nalaze stabilni izotopi K39 (93,32%) i K41 (6,7%). Pored njih u količini od 0,011% sreće se izotop K40 koji je radioaktivan i koji pri raspadanju emituje beta i gama zrake i gradi kalcijum i argon. – jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti, tj. učestvuje u održavanju acido – bazne ravnoteže i osmotskog...
Nastavak teksta »
Natrijum
Hrana Biohemija i uloga – jedan je od glavnih ekstracelularnih jona, a vrlo je bitan u održavanju intracelularne tečnosti; – soli natrijuma ulaze u sastav pufera, sa hloridom i bikarbonatom, radi održavanja acido – bazne ravnoteže; – potreban je za stvaranje (NaCl) hlorovodonične kiseline u želucu; – učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije; – održava osmotski pritisak; – učestvuje u regulaciji nervno – mišićne nadražljivosti; – izlučuje se mokraćom i znojem; – uz manjak natrijuma može postojati: smanjen,...
Nastavak teksta »
