(holin)

Hrana

Vitamin J u hrani: lisnato zeleno povrće, srce, mozak, žumance, pivski kvasac, riba, organi (meso), soja, pšenične klice

 

Biohemija i uloga

Teško se može svrstati u vitamine. Naš organizam je u stanju da ga sintetiše metilisanjem holamina;

– za nervnu aktivnost neophodan je acetilholin (parasimpatikus) koji se sintetiše iz holina i sirćetne kiseline. Acetilovanje holina vrši acetil- CoA, u prisustvu enzima holin- acetilaze. Acetilholin esteraza razgrađuje acetilholin;

– eritrociti takođe imaju holin- acetilazu i acetilholin esterazu. Ukoliko se izvrši inhibicija holin acetilaze eritrociti gube sposobnost selektivnog permeabiliteta i nastaje hemoliza;

– skeletni mišići, slezina i placenta takođe poseduju holin acetilazu;

– neophodan je za formiranje fosfatida (lecitina i sfingomijelina). Lecitin je jedinjenje estera glicerofosforne kiseline , viših masnih kiselina i holina. Vrši emulgaciju masti i omogućava da npr. holesterol u žuči ostane u rastvorenom stanju;

– lipotropik je (masti pretvara u emulzije);

– nivo holina u plazmi je konstantan i ne zavisi od hrane ili peroralno primenjene velike količine holina. Unosom 9.000 mg/d vitamina J porasle su koncentracije acetilholina u mozgu;

– biosinteza holina kreće od serina koji podleže dekarboksilaciji čime nastaje etanolamin. Ova reakcija zavisi od piridoksala. Potom se vrši metilovanje etanolamina čime nastaje holin. Metilna grupa metionina je jedini izvor metilnih grupa u sintezi holina. Pošto amino kiseline učestvuju u biosintezi holina, ukoliko postoji manjak holina uvek postoji i izvestan stepen manjka proteina;

– katabolizam holina odvija se preko betain- aldehida, iz koga nastaje betain. U toj reakciji gubi se metil grupa koja se premešta na homocistein. Iz betaina nastaje dimetil- glicin, a iz njega N- hidroksimetilsarkozin i to oksidacijom jedne od metilnih grupa dimetil- glicina. Sarkozin nastaje udaljavanjem hidroksimetil grupe. Glicin je sledeći koji nastaje premeštanjem metil grupe na derivate folne kiseline. Serin nastaje prenosom metilne grupe. Etanolamin nastaje dekarboksilacijom serina, a ova reakcija zavisi od vitamina B6. Nakon ovog kataboličkog puta ciklus sinteze holina ponovo započinje;

– u slučaju manjka poremećen je metabolizam masti i holesterola;

– povećava količinu fosfora u organizmu;

– bitan je za obavljanje normalne funkcije timusne žlezde;

– visoke doze uzimane kroz duže vreme mogu dovesti do manjka vitamina B6;

– apsorpciju pomažu: vitamin A, B- kompleks, B11, B12, linolenska kiselina i inozitol, a odmažu: kafa, alkohol i veliki unos šećera. Estrogeni i sulfonamidi snižavaju nivo vitamina J u organizmu;

 

Preporučene doze

Nisu ustanovljene. Potrebe ljudskog organizma su znatno veće od ostalih supstanci koje spadaju u vitamine;

– dnevno unosimo oko 900 mg vitamina J;

– lipotropno dejstvo ostvaruje kod većih peroralnih doza 2 – 6 gr/d, odnosno kod trajne i.v. infuzije;

– nalazi se u lecitinskim kapsulama sa vitaminom I u količini od oko 244 mg;

– kod dužeg uzimanja lecitinskih kapsula, zbog povećanja fosfora, potreban je dodatak kalcijuma;

 

Klinika

Hipovitaminoza  J – masna jetra, eventualno ciroza jetre, krvarenje u bubrezima, nepodnošenje masti, krvareći želudačni ulkus, ateroskleroza i visok krvni pritisak. Ukoliko se manjak vitamina J javi u periodu rasta rast je usporen.

U eksperimentalnim uslovima kod pacova koji rastu usled manjka vitamina J razvija se: hemoragična degeneracija bubrega, hemoragija u očnim jabučicama i drugim organima. Ukoliko prežive ovakvo akutno stanje razvija se fibroza, na mestu ranijih krvarenja. Kod pileta usled manjka vitamina J nastaje oboljenje tetiva;

– minimizira ekscesivne promene u masnoj jetri;

– hepatitis;

– ciroza jetre i jetrena koma;

– Vitamin J  je dobar za za rast i kvalitet kose;

– ne preporučuje se tokom depresivne faze manično – depresivne psihoze jer može da produbi depresiju;

– Vitamin J pomaže u lečenju Alchajmerove bolesti;

– podstiče pamćenje, naročito u starosti (1 – 5 gr/d).