Molibden
Hrana Biohemija i uloga – ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem; – uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija; – učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja...
Nastavak teksta »
Kobalt
Hrana Biohemija i uloga – sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12; – ulazi u sastav enzima: metilmalonil CoA mutaze, metiltetrahidrofolat oksidoreduktaze, homocistein metiltransferaze i ribonukleozil reduktaze; – deluje blokirajuće na enzime koji sadrže gvožđe; – učestvuje u razaranju peroksida; – za normalan sastav hemoglobina osim bakra i gvožđa neophodan je i kobalt; – kobalt, gvožđe, bakar i vanadijum učestvuju u stvaranju elemenata krvi; – previše kobalta može dovesti do uvećanja tiroidne žlezde; – koncentriše se u...
Nastavak teksta »
Cink
Hrana – boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast; Biohemija i uloga – neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće; – kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za...
Nastavak teksta »
Sumpor
Hrana Biohemija i uloga – amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin; – enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa; – organska jedinjenja sumpora: heparin, glutation, insulin, keratin (protein), tiamin, biotin, ergotionein, tauroholna kiselina, sulfocianid; – konjugati sumpora: fenolski estri, indoksil sulfat, hondroitin...
Nastavak teksta »
Magnezijum
Hrana – u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline); Biohemija i uloga – deluje direktno na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića; – u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca; – u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik); – na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu...
Nastavak teksta »
Natrijum
Hrana Biohemija i uloga – jedan je od glavnih ekstracelularnih jona, a vrlo je bitan u održavanju intracelularne tečnosti; – soli natrijuma ulaze u sastav pufera, sa hloridom i bikarbonatom, radi održavanja acido – bazne ravnoteže; – potreban je za stvaranje (NaCl) hlorovodonične kiseline u želucu; – učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije; – održava osmotski pritisak; – učestvuje u regulaciji nervno – mišićne nadražljivosti; – izlučuje se mokraćom i znojem; – uz manjak natrijuma može postojati: smanjen,...
Nastavak teksta »
Fosfor
Hrana – fitinska kiselina ima 88% organski vezanog fosfora, koji je rastvorljiv u kiselinama; Biohemija i uloga Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma; – fosfor učestvuje u izmeni energije (prenosilac je energije) preko oksidativnih reakcija, spojenih sa fosforilacijom; – neophodan je za nervnu aktivnost; – neophodan je za normalnu kontraktilnost srčanog mišića; – depo se nalazi u kostima (70% kao kalcijum- fosfat, apatit) i zubima....
Nastavak teksta »
Kalcijum
Hrana – najviše kalcijuma, u biljkama, nalazi se u lišću; Biohemija i uloga – kalcijum čini 2% telesne težine; – od ukupne količine samo se 1% nalazi rastvoren u telesnim tečnostima. U plazmi: 33% čine nedifuzibilni kompleksi, sa proteinima; 12% difuzibilan, ali nedisocijativno kompleksiran sa anjonima (citratima, bikarbonatima i fosfatima); 55% čini jonizovani kalcijum. Ukoliko se pH krvi pomeri ka kiseloj strani količina jonizovanog kalcijuma se povećava, a jonizacija se smanjuje kod alkaloze; – soli kalcijuma...
Nastavak teksta »
Vitamin D
(grupa jedinjenja- steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin) Hrana – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka; – aktivni oblici vitamina...
Nastavak teksta »
Vitamin I – Inozitol
(inozitol; anti- alopecija faktor kod miševa) Hrana Biohemija i uloga Vitamin I je ciklični šestovalentni alkohol, C6H6(OH)6. U obliku estera sa fosfornom kiselinom (fitinske kiseline) učestvuje u metabolizmu masti. Neophodan je za formiranje lecitina. Lecitin i žučne kiseline su neophodne da bi holesterol ostao rastvoren u žučnoj kesi. Zajedno sa holinom ima lipotropno dejstvo. Formira lipide koji sadrže inozitol. Neophodan je u metabolizmu masti i holesterola; – ima 9 izomera. Mio- inozitol (u mesu) je najvažniji i...
Nastavak teksta »
Vitamin B12
(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castl- e) Hrana – razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije; Biohemija i uloga Crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Intrisinc faktor koga luči želudac (parijetalne ćelije kardije i fundusa) i HCl neophodni su za apsorpciju vitamina B12 koja se obavlja (uglavnom) u distalnom delu ileuma, u prisustvu kalcijuma i uz pH 5 – 7. Dva mola kobalamina vezuju se sa jednim molom intrising faktora. Kompleks...
Nastavak teksta »
Folna kiselina – vitamin B11
(folna kiselina; vit Bc; vit M; PGA- pteroilglutaminska kiselina; faktor rezidualne fermentacije; vit L, lactobacillus casei factor; P faktor streptococcus lactis (SLR); faktor U) Hrana – razaraju ga: svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi od kuvanja ostaje deo aktivnog vitamina B11; – asparagus i prokelj kuvanjem gube između 22% i 28% folne kiseline, a što je mnogo manje od ostalih namirnica. Vitamin C kojim su...
Nastavak teksta »
